Спасовдан – велики празник и слава Београда
Српска православна црква и верници данас славе Спасовдан, празник Христовог вазнесења, који се обележава 40 дана после Васкрса. Спасовдан је уједно и крсна слава Београда, а централна свечаност биће традиционална спасовданска литија коју ће од 19 часова предводити патријарх Порфирије.
Посебан значај овогодишњем обележавању празника даје долазак Часног појаса Пресвете Богородице са Свете Горе, једне од највећих светиња православног света. Појас ће бити унет у Храм Светог Саве, где ће верници након богослужења моћи да му се поклоне и целивају га.
Литија кроз центар Београда
Литија ће кренути од Вазнесењске цркве улицама кнеза Милоша и краља Милана, преко Славије, до Храма Светог Саве. На раскрсници улица кнеза Милоша и краља Милана биће постављен свечани балдахин под који ће патријарх Порфирије донети Часни појас Пресвете Богородице.
Часни крст ове године носиће Андреј Дробњаковић, ученик Математичке гимназије и освајач бројних медаља на олимпијадама знања.
У литији ће учествовати свештенство, гардисти, војни кадети, ученици Војне гимназије, културно-уметничка друштва, полицијски оркестар и велики број верника.
Празник дубоко укорењен у српској традицији
Спасовдан има посебно место у српској историји и традицији. Још у време цара Душана на овај празник обнародован је Душанов законик, један од најзначајнијих докумената српске средњовековне државе.
Београд је Спасовдан као своју славу установио 1403. године, када је деспот Стефан Лазаревић прогласио град престоницом. Празник симболизује обнову, напредак и уздизање града кроз историју.
Народни обичаји и веровања
У народу се Спасовдан сматра једним од најсрећнијих дана у години. Веровало се да на овај празник треба започети послове који раније нису ишли од руке, како би се „окренула срећа“.
Према старим обичајима, на Спасовдан се не обављају тешки послови, а дан је посвећен молитви, окупљању породице и слављу. Наши преци су правили крстиће од лескових гранчица, верујући да доносе заштиту и благостање током целе године.
На трпези су се традиционално налазиле јагоде и спасовданска цицвара, као симболи берићета и напретка.
