Хладна стопала нису увек последица ниских температура: Када ова појава може да упозори на здравствени проблем?
Са доласком хладнијих дана многи примећују да су им стопала готово стално хладна, чак и када бораве у загрејаним просторијама. Иако је најчешће реч о природној реакцији организма на ниске температуре, упорно осећање хладноће у стопалима понекад може указивати на поремећаје циркулације, хормонску неравнотежу или друга здравствена стања која не би требало занемарити.
Када температура околине опадне, организам активира механизам којим чува топлоту и штити најважније органе. Крвни судови у шакама и стопалима се сужавају, а већа количина крви усмерава се ка виталним органима, попут срца и мозга. Због тога су периферни делови тела често хладнији од остатка организма. Оваква реакција је уобичајена и сама по себи не мора да буде разлог за забринутост.
Међутим, проблем настаје када се хладноћа у стопалима јавља и у топлом окружењу, траје дуго или је праћена другим симптомима. Један од могућих узрока јесте слабија периферна циркулација, односно отежан проток крви до доњих екстремитета. Дуготрајно седење, недостатак физичке активности, преуска обућа и пушење могу додатно да утичу на циркулацију и појачају осећај хладноће.
На температуру стопала могу утицати и одређена обољења. Код особа са дијабетесом може доћи до оштећења периферних нерава, познатог као дијабетичка неуропатија. У том случају човек може имати осећај да су му стопала хладна, чак и када су на додир нормалне температуре. Могу се јавити и трњење, пецкање, бол или смањена осетљивост на температуру.
Још један могући узрок је анемија, стање у којем организам нема довољно здравих црвених крвних зрнаца или хемоглобина за адекватан пренос кисеоника до ткива. Уз осећај хладноће могу се јавити умор, слабост, вртоглавица и недостатак енергије.
Пажњу треба обратити и на рад штитне жлезде. Њена смањена функција, односно хипотиреоза, успорава метаболичке процесе и може довести до појачане осетљивости на хладноћу. Овај проблем често прате умор, сува кожа, опадање косе и необјашњиво повећање телесне тежине.
Међу стањима која могу изазвати изражену осетљивост на хладноћу налази се и Рејноов феномен. Реч је о поремећају код којег крвни судови претерано реагују на ниске температуре или емоционални стрес. Прсти на ногама могу најпре побледети, затим попримити плавичасту боју, а након поновног успостављања циркулације постати црвени, уз осећај утрнулости, трњења или бола. NIAMS+3
На појаву хладних стопала може утицати и психолошко стање. Током стреса и анксиозности организам ослобађа адреналин, који може довести до сужавања периферних крвних судова. Због тога се код неких људи осећај хладноће у шакама и стопалима јавља или појачава у периодима велике напетости.
Како ублажити осећај хладних стопала?
Уколико је хладноћа последица ниских температура или мање физичке активности, одређене свакодневне навике могу помоћи. Препоручује се ношење топлих чарапа од природних материјала, удобне обуће која не притиска стопала, као и избегавање дуготрајног седења у истом положају.
Кратке шетње, лагане вежбе и повремено покретање прстију и стопала могу подстаћи циркулацију. Топла купка такође може донети привремено олакшање, али треба избегавати врелу воду и директно загревање стопала, нарочито код особа са дијабетесом и смањеном осетљивошћу, јер постоји ризик од опекотина.
Важно је и остављање цигарета, јер пушење негативно утиче на крвне судове и проток крви. BHF+2
Лекарски преглед не би требало одлагати уколико су стопала упорно хладна и у топлим просторијама, ако долази до промене боје коже, утрнулости, болова или појаве рана које тешко зарастају. Посебно је важно реаговати када се хладноћа јавља уз бол приликом ходања или промене осетљивости.
Хладна стопала сама по себи не значе да постоји озбиљно обољење, али њихово дуготрајно појављивање не треба занемарити. Утврђивање узрока једини је сигуран пут до одговарајућег лечења и спречавања могућих компликација.
