Данас је Лучиндан: Српска православна црква прославља Светог апостола и јеванђелисту Луку, ово су обичаји
Српска православна црква и њени верници 31. октобра обележавају празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки, у народу познат као Лучиндан. Овај дан једна је од честих крсних слава у Србији, а посебно се поштује међу лекарима, фармацеутима, иконописцима и уметницима, будући да се Свети Лука сматра њиховим заштитником.
Свети Лука био је родом из Антиохије, а према црквеном предању, још у младости изучавао је грчку филозофију, медицину и сликарство. Био је један од седамдесет апостола и блиски сарадник апостола Павла, са којим је путовао и проповедао хришћанство. Учествовао је у ширењу Христове речи, а његово име остало је упамћено и по значајном књижевном делу.
Свети Лука је аутор трећег јеванђеља, познатог као Јеванђеље по Луки, као и Дела апостолских, у којима је забележен развој ране хришћанске заједнице и мисионарски рад апостола. Према црквеном предању, бавио се и иконописом, а приписује му се израда икона Пресвете Богородице, као и апостола Петра и Павла. Због тога се сматра једним од утемељивача хришћанског иконописа.
Према житију, Свети Лука је у дубокој старости наставио да проповеда хришћанску веру, а мученички је пострадао у Теби, у Грчкој. Његове мошти касније су пренете у Цариград.
Слава, обичаји и народна веровања
Лучиндан је крсна слава многих српских породица. Као и за друге крсне славе, у домовима се припремају славски колач, жито и вино, пали се славска свећа, а породица се окупља у молитви и захвалности светитељу заштитнику. Славски колач и жито се, према обичају, освећују у цркви или у дому уз присуство свештеника, у складу са праксом парохије.
Ове године Лучиндан пада у суботу, 31. октобра, па се слава прославља уз мрсну трпезу, будући да тај дан није посан.
У народној традицији за Светог Луку везују се и бројна веровања која су се преносила с колена на колено. Једна од најпознатијих изрека је „Иде Лука, ето вука“, којом се симболично најављује долазак хладнијих дана и зиме, када су вукови у прошлости чешће прилазили сеоским домаћинствима. Позната је и изрека „Свети Лука, снег до кука“, која упућује на предстојеће зимске услове.
У појединим сеоским крајевима постојао је обичај да се конопцем опасују торови како би се, према народном веровању, стока заштитила од вукова. У неким срединама посматрали су се и понашање и положај стоке у тору, на основу чега се нагађало каква ће бити зима и наредна година.
За овај празник везује се и обичај да се дан проведе у миру, без свађа, љутње и непотребних расправа. Верници се подсећају на значај доброте, милосрђа и међусобног разумевања. Ови обичаји и веровања разликују се од краја до краја и представљају део народне традиције, а не обавезна црквена правила.
Лучиндан је, пре свега, празник вере, породичног окупљања и очувања традиције. За бројне породице у Србији он је прилика да се у кругу најближих сете свог светитеља заштитника, уз молитву, гостопримство и неговање обичаја који се преносе са генерације на генерацију.
На исти дан Српска православна црква обележава и празник Светог Петра Цетињског, митрополита црногорског, једне од значајних личности српске црквене и националне историје.
