Сутра прелазимо на зимско рачунање времена
У ноћи између суботе и недеље, 25. и 26. октобра, Србија ће поново прећи на зимско рачунање времена. Казаљке ће се померити једна сат уназад у три сата ујутру, чиме ћемо добити додатни сат сна. Ово означава повратак на стандардно време (ЦЕТ).
Ова промена ове године ће се догодити најраније у последњих једанаест година. Сат се последњи пут померио на исти датум 2014. године. Летње рачунање времена ове године је почело у недељу, 30. марта у 2.00, и трајаће све до ноћи између 25 и 26. октобра.
Обичај померања сата није нов и има корене у Првом светском рату. Прве су га увеле Немачка и Аустроугарска током Првог светског рата са циљем уштеде енергије. Након тога, ова пракса је више пута укидана и поново увођена у бившој Југославији, да би се коначно усталила 1983. године.
Увођењем јединствених прописа на нивоу Европске уније 1996. године, цео процес је стандардизован, тако да све државе чланице ЕУ прелазе на летње рачунање времена последње недеље у марту, а враћају се на зимско рачунање времена последње недеље у октобру. Примарна идеја била је усклађивање саобраћаја, комуникација и пословања у оквиру растућег јединственог тржишта.
„Незадовољство због померања сата“
Упркос дугој традицији, незадовољство променом времена достигло је врхунац 2018. године, када је Европска комисија спровела анкету у којој је учествовало чак 4,6 милиона грађана ЕУ. Резултати анкете су показали да чак 84 одсто испитаника жели укидање ове праксе. Европски парламент је 2019. године гласао за укидање померања сата, а коначна промена је планирана за 2021. годину. Ипак, до коначне одлуке није дошло.
Државе чланице нису могле да се договоре око кључног питања – да ли трајно задржати летње или зимско рачунање времена. Док су неке земље попут Француске и Пољске биле за трајно летње рачунање времена, друге, попут Финске и Холандије, су гласале зимско рачунање времена. Тако је ова одлука потиснута у други план и стављена „на чекање до даљњег“.
Према важећим директивама ЕУ, померање сата ће се наставити најмање до 2026. године. Постоји нада да би се питање могло активирати током пољског председавања Саветом ЕУ 2025. године, али до тада, грађани ЕУ, али и Србије могу бити сигурни да ће и даље морати да подешавају сатове два пута годишње.
У којим земљама нема летњег и зимског времена
Док Европска унија оклева, многе земље широм света су одавно напустиле ову праксу. Русија је трајно прешла на зимско рачунање времена 2014. године, док је Турска одлучила да остане на сталном летњем рачунању времена две године касније. Ван Европе, земље попут Кине, Индије и Јапана одавно су укинули померање сата.
Сличне одлуке донели су Бразил, Мексико (са изузетком пограничних подручја са САД), Аргентина, Уругвај и низ других земаља попут Ирана, Јордана, Сирије и Азербејџана. Чак и унутар Европе постоје изузеци. Исланд и Белорусија не мењају сатове, док у Аустралији неке савезне државе примењују летње рачунање времена, а друге не. Овај глобални тренд напуштања сезонских промена времена врши додатни притисак на ЕУ да коначно донесе одлуку и оконча праксу.
