Данас је Свети великомученик Теодор Тирон

Српска православна црква данас прославља Светог великомученика Теодора Тирона. Епитет Тирон потиче од латинске речи tiro и означава регрута, односно новоуведеног војника.

Према житију, Теодор је служио у време цара Максимијана, у Мармаритском пуку у Амасии. Као хришћанин одбио је да принесе жртву идолима, због чега је био саслушаван, мучен и затворен у запечаћену тамницу да умре од глади. У наративу житија истиче се да му се јавио Господ и укрепио га да истраје. Затим се, по предању, појавио хор анђела чије је појање привукло стражаре. Иако су врата била закључана и печати нетакнути, стражари су сведочили о необичном светлу и „људима у белом” који се веселе и певају. После даљих мучења и одбијања да се одрекне вере, Теодор је осуђен на спаљивање и пострадао 306. године. Његово тело је, по предању, преузела побожна Евсевија и положила у град Евхаит, где му се вршио годишњи спомен.

У предању о Светом Теодору Тирону посебно место заузима и чудо из времена римског цара Јулијана „Одступника” (361—363 г.), тако названог јер је напустио хришћанство и подстицао повратак паганским култовима. Према предању, цар је настојао да наруши пост хришћана тако што је наредио да се намирнице на цариградским пијацама потајно оскрнаве крвљу идолских жртава. Теодор се, како се казује, јавио цариградском архиепископу Евдоксију и упозорио га да верници не узимају храну са пијаце, већ да припреме кувану пшеницу са медом. Ова пракса се одржала до данас, у спомен на овај догађај, у суботу прве седмице Великог поста припрема се жито.

У средњовековном зидном сликарству, Свети Теодор Тирон се најчешће представља у зони стојећих фигура као један од светих ратника. Изузетно очувана представа са богатим детаљима потиче из манастира Дечани, а њена копија чува се у Збирци копија Народног музеја Краљево.