Ратина овог викенда мирисала на проју, а живела кроз песму, игру и сећање
Ратина је у суботу била место где су се на једном месту сусрели домаћа кухиња, народно стваралаштво и сећање на оне који су страдали за своју земљу. У овом краљевачком селу одржана је 18. „Пројада“, традиционална манифестација која већ пунолетство слави уз проју, пројаре, качамак и друга јела од кукурузног брашна.
Овогодишње окупљање, које је почело од 11 часова, није било само прилика да се пробају специјалитети локалних домаћица и кувара аматера. „Пројада“ је и овога пута спојила гастрономију са народном традицијом, па су посетиоци могли да прате богат културно-уметнички програм и Смотру дечјег народног стваралаштва.
Тако се у Ратини истовремено чувала традиција записана у рецептима и она која се преноси песмом и игром. То није случајност – село има дугу историју организованог народног стваралаштва, од певачке дружине и позоришне групе, преко КУД-а „Раде Вилотијевић“, до данашњег КУД-а „Ратина“. Прва Смoтра дечјег народног стваралаштва у овом месту одржана је још 1985. године.
Посебно место у програму имало је и сећање на страдале. У оквиру обележавања годишњице пробоја Солунског фронта одата је почаст борцима овог краја и припадницима Црвене армије погинулим током ослобођења ових крајева у Другом светском рату. Сећање је посебно сачувано и на мештанина Ивицу Драгањца, који је погинуо на Косову и Метохији 1999. године.
Све је то „Пројади“ дало шири смисао – није била само манифестација посвећена једном јелу, већ дан посвећен наслеђу Ратине и читавог овог краја.
Јер проја је некада била свакодневни део трпезе и јело које је настајало од неколико једноставних састојака, али иза ње су остали рецепти, породичне навике и сећања која се преносе кроз генерације. Управо зато „Пројада“ већ 18 година чува један мали, али важан део живота овог краја – укусом, песмом, игром и памћењем.
