Рашка између очуване природе и растућих притисака: где су највећи еколошки изазови, а где шанса за развој

На први поглед, Рашка има оно што многим срединама недостаје – планине, шуме, реке, заштићена природна подручја и велики туристички потенцијал. На њеној територији налази се део Националног парка „Копаоник“, подручја првог степена заштите у систему заштићених природних добара, док је део простора обухваћен и еколошки значајним подручјем „Копаоник“.

Али управо чињеница да је Рашка истовремено природно вредна и туристички привлачна значи да се пред локалном заједницом налази сложен задатак: како развијати туризам, насеља и инфраструктуру, а да се при томе не повећава притисак на воду, земљиште, шуме и пејзаж.

Званична развојна документа општине показују да су кључни еколошки изазови већ препознати: управљање отпадом, канализациона инфраструктура, заштита земљишта и ваздуха, али и потреба за едукацијом становништва. У јавном конкурсу за 2026. годину општина је област заштите животне средине и очувања природе повезала са Развојним правцем „Животна средина и комунална инфраструктура“, а један од приоритетних циљева је „чисто и очувано земљиште и ваздух Рашке“.

Ибар као огледало инфраструктуре

Један од најважнијих показатеља стања животне средине јесу отпадне воде. Рашка је у овој области направила значајан искорак изградњом постројења за пречишћавање отпадних вода у Рватима. Према извештају Државне ревизорске институције, постројење има капацитет од 16.500 еквивалентних становника, пројектовани дневни доток од 3.136 кубних метара отпадних вода и обезбеђује секундарни третман, док је реципијент пречишћених вода река Ибар. У оквиру истог пројекта изграђено је 6.657 метара нове канализационе мреже и реконструисано 6.840 метара постојеће.

Постројење је почело да ради 20. марта 2021. године, а употребну дозволу добило исте године.

То је важна разлика у односу на стање које је постојало пре овог пројекта. Међутим, постројење само по себи не решава проблем у целој општини. Према Плану развоја општине, део отпадних вода који није обухваћен канализационим системом и даље се решава преко септичких јама, а у појединим случајевима и испуштањем у оближње водотокове. Исти план је као полазну вредност за 2021. годину навео да је око 59,2 одсто домаћинстава било прикључено на канализациону мрежу, са циљем да тај удео достигне 60,2 одсто до 2025. године.

То показује да је питање заштите Ибра и других водотокова у Рашки пре свега питање даљег ширења комуналне инфраструктуре – јер ниједно постројење не може да пречисти воду која до њега не стигне.

Отпад: проблем који није само питање чистоће

Управљање отпадом је други велики изазов. Стари локални план управљања отпадом, који се односио на период 2010–2020, бележио је проблем великог броја дивљих депонија, посебно у приобаљу река, као и недостатак развијеног система рециклаже.

Ти подаци су данас историјски и не могу се представљати као тренутно стање, али су важни зато што показују од чега је локални систем кренуо. У новијим планским документима проблем отпада и даље је препознат као један од приоритета. План развоја општине предвиђа успостављање регионалног система управљања отпадом за Рашку, Нови Пазар и Тутин, док је као полазна вредност наведен обухват од 70 одсто територије организованим одвожењем отпада у 2021. години, са планираним повећањем на 74 одсто до 2025.

Важан сигнал представља и то што је општина у 2026. години заштиту животне средине поставила и као питање промене понашања становништва. Једна од мера у важећим приоритетима јесте едукација грађана о значају очувања животне средине и правилном одлагању отпада.

Другим речима, еколошки проблем није само питање броја контејнера и камиона. Он је и питање навика – где отпад завршава, да ли се раздваја, колико се рециклира и ко реагује када се отпад одлаже тамо где му није место.

Копаоник: природно богатство које тражи пажљив развој

Посебна прича је Копаоник. Туризам доноси Рашки приходе, радна места и инвестиције, али је простор истовремено под заштитом природе, што значи да свака нова градња мора да буде усклађена са прописаним режимима заштите.

Завод за заштиту природе Србије је за више локација на Копаонику у општини Рашка утврђивао да се налазе у Националном парку „Копаоник“, у режиму заштите III степена, али и у оквиру еколошке мреже. Прописи зато постављају ограничења за радове који би могли неповољно да утичу на природне вредности.

Истовремено, општински плански документи показују да канализација на Копаонику представља посебан инфраструктурни изазов. У средњорочном плану за 2023–2025. као полазна вредност за 2022. годину наведено је да је удео прерађених отпадних вода на Копаонику био 0 одсто, док је планирано улагање у реконструкцију и изградњу канализационе мреже у туристичком комплексу Суво Рудиште.

То је један од најбољих примера зашто заштита природе и развој туризма у Рашки не могу да се посматрају одвојено. Што је више посетилаца, смештајних капацитета и инфраструктуре, то су већи и захтеви за водоснабдевање, одвођење отпадних вода, управљање отпадом и очување зелених површина.

Ваздух, шуме и простор за зелене политике

Када је реч о ваздуху, важно је бити опрезан са закључцима. Државни извештај о квалитету ваздуха за 2024. годину обухвата податке државне и локалних мрежа мониторинга, али сами расположиви подаци морају да се тумаче у зависности од тога да ли на конкретном подручју постоји континуирано мерење и која мерна места су релевантна.

За Рашку зато није оправдано ни некритички прогласити ваздух „чистим“ само зато што је реч о планинској средини, нити тврдити да постоји озбиљно загађење без одговарајућих локалних мерења. Оно што јесте извесно је да локална самоуправа заштиту ваздуха поставља међу приоритете, а да је Министарство заштите животне средине у 2025. години укључило Рашку међу 28 локалних самоуправа које су добиле подршку за пројекте пошумљавања и озелењавања.

Шумовитост и природна богатства тако такође постају развојни ресурс: заштита од ерозије, очување биодиверзитета, побољшање микроклиме и развој одрживог туризма могу да буду део исте политике, а не супротстављени циљеви.

Од проблема ка потенцијалу

Стање животне средине у Рашки зато није једноставна прича о „загађеној“ или „очуваној“ општини. Реалнија слика је сложенија: постоје значајни природни ресурси, али и инфраструктурни недостаци; постоје велики туристички потенцијали, али и простор који тражи посебан степен заштите; постоје решени делови проблема са отпадним водама, али канализација и отпад остају питања која захтевају даљи рад.

То се види и из актуелних приоритета саме општине Рашка, која је за 2026. годину подршку у области животне средине усмерила на подизање свести јавности и правилно одлагање отпада, а у својим стратешким документима као развојни правац издвојила животну средину и комуналну инфраструктуру.

На крају, највећи потенцијал Рашке можда није само у томе што има Копаоник, Ибар и шуме, већ у могућности да природно богатство претвори у правило развоја: више инфраструктуре која спречава загађење, мање отпада који завршава у природи, више канализационих прикључака, одрживији туризам и систем који ће природне ресурсе чувати не само као туристички призор, већ као основ услова живота локалног становништва.

У том смислу, питање животне средине у Рашки није питање да ли ће развоја бити – већ како ће изгледати развој који не троши оно по чему је Рашка препознатљива.

Љ.Марковић

Пројекат „Рашка бира зелено“ суфинансиран је из буџета Општине Рашка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.