Данас је Света Петка

Српска православна црква и верници данас, 27. октобра прославља велики празник Свету Петку заштитницу жена, деце, старих и болесних. Зато се верује да чим се устане на Свету Петку сваки верник треба да јој се помоли за здравље и благостање, како себе, тако и своје породице

На данашњи дан се упокојила Преподобна мати Параскева, у народу чувена као света Петка, велика заштитница жена, сиромашних и болесних.

Многобројни верници свету Петку обележавају као крсну славу, док је другу поштују обележавајући овај дан као преславу. Многи верници на овај велики празник је призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу. Потом попију воду сакупљену са извора уз манастире посвећене њој. Овом водом у поноћ треба угасити и свећу која се тај дан, држи упаљена 24 сата. Свећа се чува до следеће славе, јер има својство заштитника.

Баш зато што је Света Петка толико цењена постоје обичаји и веровања за ову светитељку које би ваљало испоштовати.

Народна веровања и обичаји

Народна веровања кажу да се не смеју радити тежи послови – да се пере веш, да се шије, меси, чисти, како у кући тако и напољу. Ово важи за све, а посебно за жене.

Верује се да се на Свету Петку дешавају чуда. Зато људи са здравственим проблемима чекају овај празник верујући да ће им светитељка помоћи.

Према неком старом обичају, младе девојке треба да наберу цвеће којим ће украсити дом да би у њему владали хармонија, љубав и мир. Верује се такође да на овај празник девојчицама треба обући нове хаљинице да би их у наредној години пратила радост.

Легенда каже да је извор настао као израз захвалности оца, због чудесног излечења своје болесне кћери. Некада давно баш овом трасом, водио је пут од Остружнице до Београда. Богати и угледни остружнички трговац овим путем често је своју кћер, слепу од рођења водио код лекара у престоницу. На једном од таквих пропутовања, застали су поред извора мало да се окрепе, умију и попију мало хладне изворске воде. Следеће јутро, после буђења кроз плач, девојчица је узвикнула да види светлост. Ту ноћ у сну трговцу се јавила Света Петка. Као знак захвалности, на том месту богати трговац је уредио извор и поставио мермерну икону Свете Петке.

Према предању, чудотворни извори Свете Петке настали су приликом преношења њених светих моштију, из Цариграда, преко Србије, даље путем за Румунију до града Јаши.

На свим местима где је поворка застајала да преноћи, настајао је чудотворни извор са светом и лековитом водом.

Обележавање крсне славе

Многима је Света Петка крсна слава. Тада њено име домаћини призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Свету Петку. Потом попију воду, сакупљену с извора уз манастире посвећене Светој Петки. Та се вода назива аџијазма. Њоме у поноћ треба угасити и свећу која се држи упаљена 24 сата. Свећа се чува до следеће славе јер има својство заштитника.

Од славског колача домаћица или жена-гост која је прва стигла треба да сачува мрве. После поноћи мрве ваља посути по тавану куће (ко је има) или под кревете. Снови који се те ноћи сањају биће пророчки, тврди традиција. Верује се да ће девојке које сачувају мрвице пошто су појеле парченце хлеба намењеног Светој Петки те ноћи видети и своју судбину и будућег мужа у сну.

Увече се изговара молитва, то чини домаћин куће, а жене и деца се само три пута прекрсте. После молитве се спава.