Алтун-алем џамија поново у пуном сјају: Сачувано ремек-дело османске архитектуре

После четири године истраживања и конзерваторско-рестаураторских радова завршена је обнова једног од најзначајнијих споменика исламске архитектуре у Србији. Обновљени су фасада, минарет, михраб, минбер и стари нишани, док је појединачно рестаурирано више од 1.400 опека.

После четири године опсежних истраживања и сложених конзерваторско-рестаураторских радова завршена је обнова Алтун-алем џамије у Новом Пазару, једног од најзначајнијих верских објеката и највреднијих споменика непокретног културног наслеђа бошњачког народа у Србији.

Пројекат реконструкције, санације и рестаурације израдио је стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе. Обнови су претходили темељни испитивачки радови, прецизна мерења, 3Д скенирање читавог објекта и сондажна истраживања, на основу којих је дефинисана методологија за очување изворних градитељских и уметничких вредности џамије.

Конзерваторско-рестаураторски радови спроведени су на свим фасадним површинама и каменим блоковима од којих је објекат сазидан. Појединачно је рестаурирано више од 1.400 опека, док су посебни захвати изведени на минарету, мукарнасној декорацији ограде шерефета и богато украшеним капителима стубова.

Једно од најважнијих открића догодило се у унутрашњости џамије. Уклањањем бројних преслика и каснијих премаза са главног михраба откривен је велики калиграфски натпис, који је потом конзервиран, рестауриран и представљен јавности. Камени минбер потпуно је очишћен и обновљен, а спуштањем нивоа пода откривен је његов постамент, који раније није био видљив.

Грађевина је и статички санирана, лукови су најпре привремено осигурани, а по завршетку радова на фасади постављена су трајна ојачања од нерђајућег челика. Са крова су уклоњени велики наноси земље и шута, замењени су дотрајали делови оловног покривача, а око објекта је изграђен нови канал за одвођење кишнице.

Радови нису били ограничени само на саму џамију, па је и у њеном харему конзервирани су и рестаурирани стари нишани, саниран је оградни зид, док су у ентеријеру обновљене зидне површине и постављено ново функционално и декоративно осветљење.

Готово пет векова историје

Алтун-алем џамија подигнута је у првој половини 16. века, а као њен градитељ и вакиф наводи се Мевлана Муслихудин Абдулганије, познат и као Мујезин-хоџа. Прецизна година изградње није поуздано утврђена, али се претпоставља да је настала између 1516. и 1528. године.

У османском попису из 1528. године први пут се помиње Мујезин-хоџина махала у Новом Пазару, док је у попису из 1516. године нема. Током 17. века назив ове махале замењен је именом Алтун-алем махала.

О значају џамије сведочи и вакуфнама Муслихудина Абдулганија, састављена и оверена у Скопљу почетком 1550. године и из ње се сазнаје да је уз џамију подигнута кућа у којој су деца подучавана Курану, као и кућа намењена становању имама.

Вакуфнамом су биле уређене плате имама, хатиба, мујезина и учитеља, али су обезбеђена и средства за свакодневно функционисање и одржавање објекта. То показује да Алтун-алем џамија од свог настанка није била само место молитве, већ и образовно и друштвено средиште једног од најважнијих делова тадашњег Новог Пазара.

Џамија се налази у данашњој Првомајској улици, на некадашњој Стамболској џади, односно Цариградском друму, којим се из Новог Пазара кретало према Митровици, Скопљу и Истанбулу. Њен положај у старом градском језгру говори и о значају који је овај део града имао у време када је Нови Пазар био важно трговачко, занатско и културно средиште.

Назив Алтун-алем најчешће се преводи као џамија са златним алемом. Алем је метални украс који се налази на врху куполе или минарета, обично састављен од неколико кугластих елемената и полумесеца. Током времена, име џамије постало је један од симбола Новог Пазара.

Редак пример раноосманске архитектуре

Алтун-алем џамија припада типу једнопросторних куполних џамија са преломљеним луковима,  зидови су грађени од тесаног камена пешчара, док је калота централне куполе изведена од опеке. Испред молитвеног простора налази се двотравејни трем наткривен двема мањим куполама.

Посебну архитектонску вредност има дванаестострано минаре, сазидано од пажљиво обрађених камених блокова. Украшено је слепим аркадицама, прстенастим венцем и са три реда мукарнасних, сталактитних украса испод шерефета.

Камена декорација присутна је и на базама и капителима стубова, парапетним плочама шерефета и декоративним нишама. Због својих градитељских одлика, џамија представља редак пример раноосманске архитектуре такозване бурсанске школе на Балкану. Њена концепција повезује је са градитељским решењима која су током 15. и 16. века настајала у великим османским центрима попут Бурсе, Једрена и Истанбула.

Комплекс Алтун-алем џамије не чини само богомоља, јер у  њеном ограђеном простору налазе се мектеб и старо мезарје са историјски и уметнички вредним нишанима. Реч је, дакле, о заокруженој верској, образовној и историјској целини која готово пет векова сведочи о развоју Новог Пазара.

Вредност непокретног културног наслеђа

Вредност Алтун-алем џамије не може се посматрати само кроз њену архитектуру, она поседује историјску, уметничку, верску, образовну, амбијенталну и идентитетску вредност. Као непокретно културно наслеђе, џамија чува аутентична материјална сведочанства једног времена, оригиналне камене блокове, опеку, куполе, лукове, стубове, капителе, минарет, михраб, минбер, калиграфске натписе и надгробна обележја.

За Бошњаке у Србији Алтун-алем џамија представља једно од најважнијих места верског и културног идентитета и као заштићено културно добро, она представља део укупног културног наслеђа Србије. Због тога њено очување није само обавеза Исламске заједнице или локалног становништва, већ и одговорност државе, стручних институција и читавог друштва.

Алтун-алем џамија представља и пример „живог наслеђа“  објекат који је готово пет векова задржао своју првобитну верску намену, док истовремено има велику историјску, образовну и туристичку вредност.

За обнову издвојено више од 80 милиона динара

Споразум о сарадњи на обнови Алтун-алем џамије потписан је у мају 2023. године између Министарства туризма и омладине, Града Новог Пазара и Исламске заједнице у Србији.

Министарство туризма и омладине првобитно је за радове издвојило 56 милиона динара, док је Град Нови Пазар обезбедио 11,1 милион динара, као и средства за пратеће трошкове и надзор над извођењем радова.

Влада Србије је у априлу 2025. године одобрила додатних 15 милиона динара преко Министарства привреде како би пројекат могао да буде у потпуности завршен.

На свечаном отварању обновљене Алтун-алем џамије у мају 2026. године, министар у Влади Србије Ивица Дачић оценио је да подршка државе њеној обнови представља поруку мира, заједништва и заједничког живота.

• „Чињеница да је Влада Републике Србије финансирала највећи део обнове ове џамије говори о томе да је заједничка жеља да се из свих крајева наше земље шаљу поруке мира, братства и заједничког живота, што је важно за стабилност и развој, али и за свако дете које живи у Србији“, рекао је Дачић.

Муфтија Мевлуд еф. Дудић подсетио је на готово петовековно трајање џамије и генерације које су учествовале у њеном очувању.

• „Ово Муслихудиново дело надживело је многе државе, поретке и историјске ломове на овим просторима, остајући постојан сведок да оно што је подигнуто у име драгог Бога има снагу трајања. Кроз 500 година вредне руке неимара, вакифа и обичних верника обнављале су је и чувале. Сведочиће она и о овом нашем времену“, рекао је Дудић.

Сачуван један од најважнијих симбола града

Обновом Алтун-алем џамије није сачуван само један верски објекат. Сачуван је један од најважнијих трагова настанка и развоја Новог Пазара, као и споменик који готово пет векова сведочи о културном, верском и историјском трајању Бошњака на овом простору.

Завршетак рестаурације истовремено отвара питање будуће бриге о овом културном добру. Редовно одржавање, стручни надзор и одговорно коришћење биће неопходни како би оно што је обновљено било сачувано и за наредне генерације.

Градови се не препознају само по новим зградама, већ и по начину на који чувају трагове претходних генерација. Алтун-алем џамија један је од најважнијих таквих трагова у Новом Пазару. Њена обнова зато не представља само враћање сјаја грађевини из 16. века, већ и потврду да је културно наслеђе бошњачког народа жив, видљив и неодвојив део историје Новог Пазара и укупног културног простора Србије.

Сајма Реџепефндић