Пре 16 година разорни земљотрес погодио Краљево, две особе изгубиле живот
У 1.56 часова, у ноћи између 2. и 3. новембра 2010. године, снажан земљотрес јачине 5,4 степена Рихтерове скале погодио је Краљево и околину. За само неколико секунди, снажно подрхтавање тла пробудило је становнике, оштетило хиљаде домова и оставило дубоке последице на живот града. Данас, 3. новембра 2026. године, навршава се 16 година од једног од најтежих земљотреса који су погодили Србију у новијој историји.
Епицентар се налазио на подручју северно од Краљева, у близини села Витановац, Витковац и Стубал, а потрес се осетио и у другим већим градовима Србије. У несрећи су живот изгубили супружници Наталија и Синиша Сташић из насеља Грдица, на чију се породичну кућу обрушила кровна конструкција. Око 200 људи задобило је лакше или теже телесне повреде.
Последице земљотреса биле су видљиве у готово свим деловима Краљева, а највећа оштећења забележена су у насељу Јарчујак. Према објављеним подацима, теже или лакше оштећено је око 16.000 породичних кућа, 8.500 станова, 33 школска објекта и неколико стотина привредних зграда. Више од 1.500 објеката било је ван употребе, док је последице потреса на различите начине осетило око 80.000 становника Краљева.
Оштећења су била видљива на зидовима и крововима кућа, рушили су се димњаци, пуцали зидови, а у појединим домаћинствима делови зграда су се обрушили. Улице су биле прекривене циглама, стаклом и деловима фасада, док су многи грађани ноћ провели на отвореном, страхујући од нових потреса.
Материјална штета само на индивидуалним стамбеним објектима процењена је на око 2,5 милијарде динара, док научна истраживања укупне финансијске губитке процењују на више од 100 милиона америчких долара.
Обнова је започета убрзо након земљотреса, уз помоћ државе, локалне самоуправе и бројних донатора. Влада Србије обезбедила је 2,3 милијарде динара за санацију последица, а у наредном периоду изграђено је више од 460 монтажних кућа, обновљено око 13.000 домаћинстава и санирано 8.500 станова. У помоћи становништву учествовали су и бројни градови и општине, предузећа, удружења, амбасаде и појединци.
Ни након главног удара сеизмичка активност није престала. Током наредних годину дана на овом подручју регистровано је око 716 накнадних потреса јачих од једног степена Рихтерове скале.
Колики је значај овог догађаја за историју и сеизмичку безбедност Србије потврђује и научни рад објављен 2023. године у међународном часопису „Билтен земљотресног инжењерства“. У истраживању под називом „Стамбени фонд у Србији: класификација и рањивост за потребе процене сеизмичког ризика“ земљотрес у Краљеву означен је као најразорнији који је погодио Србију у 21. веку.
Шеснаест година касније, сећање на ту ноћ остаје дубоко урезано у колективном памћењу Краљевчана. Земљотрес од 3. новембра 2010. године није био само природна катастрофа, већ и велико искушење за читав град, који је у годинама након тога морао да обнови своје домове, установе и свакодневни живот.
