Данас је Видовдан, Србија обележава 636 година од Косовског боја

У Србији се данас низом манифестација обележава национални празник Видовдан, као и 636. годишњица Боја на Косову. Празник ће, као и сваке године, бити обележена и на Косову и Метохији.

Видовдан је велики национални празник Срба и државни празник којим се изражава поштовање и захвалност свима који су се борили за отаџбину.

Српска православна црква, њени верници, Срби уопште, Видовдан обележавају с посебним поштовањем, пре свега као сећање на свесну жртву кнеза Лазара, косовског мученика, и свих његових сабораца, у Боју на Косову на Видовдан 1389, против Турака.

Након боја, тело кнеза Лазара је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници код Ћуприје, а затим пренето у Раваницу Сремску, одакле је 1942. године пренето у Саборну Цркву у Београду.

Сада се његове мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје.

За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.

      Видовдан је као празник Српска православна црква први пут унела у свој календар тек 1892. године.

Сви потоњи ослободилачки напори Срба увек су били и у знаку Косова и Метохије. Водећа одредница ослободилачке борбе током читавог 19. века била је позив на ослобођење Косова.

С посебним пијететом Видовдан је на државном нивоу у Србији обележаван 1889, када је у Крушевцу, одакле је кнез Лазар кренуо у Бој на Косово 1389, поводом пет векова од битке, одржана велика манифестација. Тада је изграђен и репрезентативан споменик на централног градском тргу.

На Видовдан 1919. године потписан је и Версајски споразум којим је окончан Први светски рат, док је 1921. године краљ Александар Први Карађорђевић донео Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а 1948. године на Видовдан је донета Резолуција Информбироа којом се Титова Југославија разишла са Стаљиновим Совјетским савезом.

Свети архијерејски сабор СПЦ је 1961. године установио празник посвећен Светим српским мученицима пострадалим за хришћанство, од времена Светог великомученика Кнеза Лазара до данас, док се од 1969. године, прославља и успомена свих новомученика српских, њих 7.000, и пева им се посебна служба, коју је саставио Свети Владика Николај. Тај празник се прославља заједно са Видовданом.

У ред новомученика српских уписани су и сви они који су пострадали у борби против албанских терориста и у агресији НАТО-а 1998/1999. године.

„Јунаци отаџбине“, у којој се налазе биографије и фотографије више од 1.000 погинулих и несталих припадника Војске СЦГ и МУП-а Републике Србије, од 10. фебруара 1998. до окончања агресије НАТО-а на нашу земљу, и списак њихових имена са молбом да се у црквама и манастирима помињу на литургијама у одређене дане.