Небојша Васовић – Краљевчанин који помера границе поезије

Један од најзначајнијих савремених српских песника, Небојша Васовић, овогодишњи је добитник престижне Дисове награде. Ово признање, које Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” из Чачка додељује од 1964. године, уручује се ствараоцима који су оставили дубок траг у српској поезији. Васовић је песник јединствене имагинације, аутор седамнаест збирки песама, бројних студија, есеја и критичких осврта, који својим стваралаштвом непрестано истражује границе песничког језика и модерне лирске праксе.

Рођен 1953. године у Краљеву, Васовић је дипломирао на Филолошком факултету у Београду 1978. године, након чега се посветио писању, уређивању и књижевној критици. Од 1988. године живи у Торонту, где је наставио своју академску и књижевну каријеру, магистрирајући 1992. на Новом калифорнијском колеџу у Сан Франциску.

Његова прва песничка збирка Струна/Сутон (1983) најавила је аутентичан глас, а свака наредна књига била је ново истраживање могућности поетског израза. У оквиру Едиције Повеља, издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани”, објавио је три значајне збирке: Ни љубави ни хлеба (2006), Изабране песме (2011) и најновију Живи како ја не умем (2024).

Васовић не само да обликује модерну српску лирику, већ је и темељно преиспитује, мењајући њене мотивске и језичке парадигме. Дисова награда представља још једно признање његовом стваралаштву, које остаје једно од најснажнијих и најиновативнијих у савременој српској поезији.