Краљевачки октобар

Полагањем венаца и паљењем свећа крај хумки и спомен обележја у Спомен парку у Краљеву јуче је обележена 83. годишњица од масовног злочина над цивилним становништвом, који су починиле немачке окупационе снаге 14. октобра 1941. године. Обележавању најтужнијег дана у историји Краљева присуствовали су представници локалне самоуправе, Владе РС, РУО, полиције, Војске Србије, удружења, потпмци жртава, као и велики број суграђана.

14. октобар уврштен у државне програме обележавања

Непосредно пре обележавања у Спомен парку у Градској кући је одржана Комеморативна седница Скупштине града Краљева, посвећену трагичним догађајима октобра 1941. Седницу је отворио председник Скупштине Ненад Марковић, који је присутнима захвалио што преносе сећање на страдале и доприносе да се крвави октобар од пре 83 године никада не заборави. Након његовог обраћања минутом ћутања одата је пошта невино страдалима у масовном стрељању.

Ддржавни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић казао је да је Одлуком Владе Републике Србије од фебруара ове године, 14. октобар званично уврштен у државни програм обележавања значајних историјских годишњица ослободилачких ратова Србије. Он је изразио дубок пијетет према краљевачким жртвама и истакао да, са огромним болом у срцу и души, најдубље саосећа са потомцима невиних мученика краљевачких.

• Са овог места, немо стојећи пред вама, желим да пошаљем одлучну поруку незаборава и посвећености идеалима слободе, правде, независности и антифашизма. Савремени антифашизам је систем вредности који подразумева толеранцију, поштовање различитости у мишљењу и ставовима, разумевање, ненасиље и основна људска права и слободе. Антифашизам није лекција из уџбеника историје, то је лик једног народа у огледалу човечанства до изградње храма човечности. Страдалници и јунаци јесу наши заједнички преци који су својом жртвом и хероизмом поставили темеље савремене Србије – наше заједничке отаџбине. Сећање на њих, савладавање трагичних лекција наше не тако давне прошлости, као и супротстављање сваком облику насиља, мржње и неразумевања, јесте наша лична обавеза и дуг према краљевачким и другим невиним жртвама – поручио је Антић.

О највећој жртви Краљева

О највећој жртви коју је Краљево принео, беседио је др Вукашин Дедовић, историчар и професор.

• Много је разлога да се и ове године на данашњи дан запитамо и преиспитамо да ли смо све учинили што је у нашој моћи да ове догађаје обележимо на достојан начин и тиме потврдимо да смо достојни наследници невино пострадалих предака… Колико смо као град и као друштво изгубили радника, пољопривредника, стручњака различитих профила, а пре свега очева, мајки, браће и сестара, синова и кћери. Наш задатак је не само да знамо њихова имена и презимена, већ да се прикупе остали подаци и употпуне њихове биографије, како бисмо их сачували од заборава и послали јасну поруку да то никада и нигде више не сме да се догоди. Сви ми морамо да се окренемо и посветимо овом нашем стратишту са дужним пијететом и поштовањем – рекао је Дедовић и додао:

„Свестрано и потпуно расветљавање злочина немачких окупатора у Србији октобра 1941. године и упознавање домаће и светске јавности с њиховом правом суштином, обимом и узроцима, врло нам је потребно, колико ради историјске истине, толико и ради дуга према жртвама фашистичког терора и правилног васпитања нових генерација на њиховим примерима.“

У уметничком делу програма, „Краљевачки трио“, у саставу Анушка Николић – виолина, Александар Јаковљевић – виолончело и Сузана Сајић – клавир, професори краљевачке Музичке школе „Стеван Мокрањац“, извео је „Елегични трио“ Сергеја Рахмањинова.

Недужно страдали – симбол жртве и отпора

На Гробљу стрељаних 1941. године обележена је државном церемонијом годишњица невино страдалих Краљевчана у октобру 1941. године. Церемонија је почела звуцима сирена, након чега су свештеници Епархије жичке служили парастос за невино страдале краљевачке мученике.

Након минута ћутања, Стефан Милошевић, студент четврте године Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу отпевао је химну Србије „Боже правде“.

Обраћајући се окупљенима на Гробљу стрељаних 1941. године градоначелник Краљева др Предраг Терзић казао је да је 14. октобра одржан још један час живота и историје који нас је подсетио ко смо, чији смо, чији ћемо и какви бити…

– Суграђани моји драги, земљаци наши, не дозволимо да нас туга и бол заслепе, не здружујмо се са злом, љубав у срца посејмо, човечност у себи изградимо, памтимо, али се не светимо, сећајмо се, али на зло добрим одговарајмо. Децо драга, не узносите се за пролазним, имате од кога да учите како се кроз живот храбро и поносно корача, како се постаје Човек. Положимо цвеће, упалимо свеће, не дозволимо себи да се у добру узнесемо, не осванимо а да се не запитамо чиме данас да покажемо да смо их достојни, не заноћимо а да не створимо оно по чему ће нас наши потомци с поносом помињати – поручио је Терзић.

Како је додао, иако најављен као градоначелник, овде, на овом страдалном месту, говори као становник овог града, изниклог из њихових невиних живота прерано угашених… као Краљевчанин – потомак Краљевчана који нису желели да њихови животи буду вечно помињани, а који су вечну вечност завредели… као човек који се, ужаснут размерама зверстава и трагедије чији су свесни виновници били ти који су мислили да се тако постаје победник, поноси прецима и Бога, да на њих личи, моли. И за себе, и за све нас.

Он је поручио да пре свега треба да будемо људи, да памтимо и негујемо сећање на страдале.

• Вечно вам помињање, јунаци краљевачки, живот вам вечни, краљевачки страдалници, слава вам вечна, хвала вам довека. Памтимо. Памтиће и после нас.

Државни секретар Зоран Антић, говорећи о краљевачком октобру, истакао је да су тих неколико хиљада људи симбол жртве и отпора.

• Поставља се суштинско питање да ли смо ми кроз историју, борећи се за своју слободу, имали право да пружимо отпор. Да ли су нас вековима тукли због тога што смо пружали отпор не желећи никоме да се покоримо? Стално су нам ‘стављали у уста’ да ми желимо некакву велику државу, а како рече наш велики писац Брана Црнчевић, ‘Боже, колико то Србија треба да буде мала да не би била велика, и да не би никоме сметала?’. И управо ти који нас прозивају не схватају да је највећа Србија – Србија небеска. Да је највећа Србија она која је под земљом. Да је највећа жртва овога народа у XIX и XX веку геноцидна жртва коју је поднео. Не постоји велика сила и царство који над овим народом нису мерили своју силу и снагу. Овај злочин овде у Краљеву нису починили есесовци и политичка полиција нациста Гестапо, починили су регуларни војници Вермахта, регуларне званичне војске Немачке. По томе је овај злочин монструозан и по томе је ово злочин против човечности, а злочин против човечности јесте суштински геноцид над Краљевчанима, Крагујевчанима и свим другим нашим сународницима на овом простору. И нису само Срби страдали овде. Страдали су и Јевреји и Роми и Словенци и Црногорци и други народи некадашње Краљевине Југославије- казао је на Гробљу стрељаних државни секретар Антић.

Програм обележавања 14. октобра настављен је у амфитеатру Гробља стрељаних, где су глумци Краљевачког позоришта, заједно са глумцима Књажевско-српског театра из Крагујевца, извели сценски ораторијум „Краљевски венац“, у режији Миодрага Динуловића, а по стиховима Владимира Јагличића.

фото: фб страница де Предраг Терзић