У Србији се процењује да око 200.000 деце трпи због неплаћања алиментације. Након развода, родитељи често избегавају ову законску обавезу, а решење проблема многи виде у формирању алиментационог фонда. Из њега би се исплаћивало издржавање за децу, док би држава преузела поступак гоњења несавесних родитеља. Иако је иницијатива за оснивање фонда покренута више пута, до сада није заживела.
Када развод прерасте у борбу бивших партнера, највише испаштају деца. Из ината или освете, родитељи често прибегавају разним начинима да избегну плаћање алиментације. Весна Станојевић из Саветовалишта за борбу против насиља у породици истиче да се лични конфликти преливају на децу.
„Родитељи воде своје битке преко леђа деце. Многе жене, било у сигурним кућама или ван њих, не могу да остваре право на алиментацију јер насилници често пребацују имовину на друге како би избегли плаћање издржавања“, каже за РТС Станојевић.
У ситуацијама када родитељи не испуњавају обавезе, покрећу се судски процеси. Прво следи принудна наплата, а затим и кривична пријава. У екстремним случајевима, забележено је да су некретнине продаване како би се измирили милионски дугови за алиментацију.
Адвокат Милан Белић објашњава да је главни проблем немогућност наплате ако родитељ нема званичне приходе или имовину.
„У тим ситуацијама, алиментациони фонд би био једино решење. Родитељ који самостално врши родитељско право могао би да се обрати фонду, док би држава касније потраживала новац од несавесног родитеља,“ наводи за РТС Белић.
Идеја стара пола века, али без резултата
Идеја о оснивању алиментационог фонда покренута је још осамдесетих година, али су сви покушаји пропали. Специјалиста за социјално право Драган Вулевић подсећа да такви фондови нису могли да опстану јер нису имали механизме да наплате дуговања.
„Идеја је добра, али је треба реализовати на начин који ће осигурати њену одрживост. Без адекватног система наплате, фонд би функционисао као социјална помоћ, а не као механизам за заштиту права деце“, истиче за РТС Вулевић.
Једно од могућих решења је искоришћење одредбе Породичног закона која омогућава да, уколико родитељ није у стању да плаћа алиментацију, обавеза може пасти на баке и деке детета.
„Тај механизам постоји, али се недовољно примењује у извршним поступцима“, наглашава Вулевић.
Друга кључна питања су колики би износ алиментације фонд исплаћивао и како би се он пунио.
„Ако суд одреди алиментацију од 150.000 динара, да ли фонд треба да покрије целу суму или неки основни износ у интересу детета? Такође, мора се дефинисати најнижа сума коју фонд може да исплаћује“, додаје Вулевић.
Он наглашава да без редовне наплате од родитеља који избегавају обавезе, фонд не би био одржив. Зато је, како каже, неопходно пронаћи модел који ће заштитити децу, а истовремено спречити злоупотребе и финансијску неодрживост система.
„Алиментациони фонд мора бити добро осмишљен, иначе ће остати само добра идеја на папиру“, закључује Вулевић за РТС.
