Шуме Голије под притиском климатских промена, пожара и људског фактора – очување природе за будуће генерације

Шумски екосистеми Голије спадају међу најочуваније у Србији, али ни ово планинско подручје није поштеђено изазова које доносе климатске промене, пожари, болести и штеточине, али и све већи утицај човека. Очување шума зато данас подразумева много више од контроле сече и пошумљавања – потребни су дугорочно планирање, стални надзор, правовремена реакција и одговорно понашање свих који бораве и живе на овом простору.

О стању шума, највећим претњама, мерама заштите и начинима обнове Голије одговоре су нам дали Дејан Милетић, дипломирани инжењер шумарства и руководилац Службе за заштиту шума и заштићена природна добра, и Драгољуб Шеклер, дипломирани инжењер шумарства и управник Радне јединице „Парк природе Голија“ у оквиру „Србијашума“. Они су нам говорили и о томе колико су важни стално присуство стручних служби на терену, едукација становништва и посетилаца, као и укључивање локалне заједнице у очување природних вредности.

Голија међу најочуванијим шумским екосистемима

Газдовање шумама на Голији заснива се на принципима трајно одрживог газдовања, што значи да се настоји успоставити равнотежа између коришћења шумских ресурса и њихове производне функције, уз истовремено очување и унапређивање биодиверзитета. Наши саговорници објашњавају да такав приступ подразумева дугорочно планирање, рационално коришћење, негу, заштиту и обнављање постојећих шума, али и оснивање нових.

„Овакав начин газдовања захтева дугорочно планирање, рационално коришћење, рад на нези, заштити и обнављању постојећих шума, оснивање нових шума“, навели су Милетић и Шеклер, уз оцену да су за такав систем неопходни високо стручан рад, очување биодиверзитета, плодности шумског земљишта, повећање продуктивности и виталности шума, али и природи блиско и социјално одговорно газдовање.

Према њиховој оцени, шумски екосистеми Голије данас су у добром стању. Наводе да представљају једне од најочуванијих у Србији када се посматрају здравствено стање, структура, мешовитост, продуктивност, диверзитет и стабилност шумских екосистема. Ипак, чињеница да су шуме очуване не значи да су имуне на промене које се дешавају у животној средини.

Климатске промене мењају услове у којима шуме опстају

Један од највећих изазова са којима се шумарство данас суочава јесу климатске промене. Наши саговорници указују да су последњих деценија лета све топлија и суша, ветрови јачи, а количина и распоред падавина све непредвидљивији.

„Сведоци смо последњих деценија променама климатских услова, пре свега глобалног загревања, услед којег су лета све топлија и сувља, ветрови све снажнији, а кишни периоди све променљивији“, истичу они, наглашавајући да такве околности захтевају прилагођавање и примену адаптивног газдовања шумама.

Неповољни климатски услови, посебно када трају дуже, могу имати вишеструке последице. Продужена суша слаби виталност стабала, а ослабљена стабла постају подложнија нападима биљних болести и штеточина. На Голији је једна од значајнијих претњи у претходној деценији била појава поткорњака у смрчевим шумама. Масовнија појава уследила је након сушних периода 2007. и 2012. године, када је дошло до физиолошког слабљења стабала. Захваљујући правовременим мерама и санацији оштећених површина, данас је ситуација знатно повољнија.

Највећа опасност су шумски пожари

Када је реч о другим претњама, бесправне сече, према достављеним подацима, на подручју Голије тренутно не представљају значајнији проблем. Евидентиране бесправне сече су мале учесталости и интензитета. Сасвим другачија ситуација је када је реч о пожарима.

„Највеће претње по шумске екосистеме чине шумски пожари, а на жалост у више од 95% случајева узрочник настанка пожара је људска немар и непажња“, упозоравају наши саговорници.

Због тога су превентивне мере један од важних сегмената заштите. У „Србијашумама“ посебну пажњу посвећују одржавању постојећих и изградњи нових противпожарних пруга, које су значајне и за превенцију и за брзо реаговање у случају пожара. Систем заштите подразумева и едукацију локалног становништва, апеле путем медија, као и увођење активних и пасивних дежурстава у критичним периодима, како би се пожар открио што раније.

Шуме се стално прате и обнављају

Заштита шумских екосистема није повремена активност, већ континуиран процес. „Србијашуме“, као управљач заштићеног подручја Парка природе „Голија“ и корисник државних шума, спроводе низ мера у циљу спречавања, сузбијања и отклањања последица деловања различитих штетних фактора – од биљних болести и инсеката до пожара, непогода и утицаја човека.

Посебан значај има стални мониторинг здравственог стања шума.

„Стални мониторинг здравственог стања шума захтева примену и усавршавање метода праћења и контроле присуства економски важних штеточина у шумама“, објашњавају наши саговорници, уз нагласак на интегралној заштити шумских екосистема и сарадњи са надлежним службама.

Стручне службе су свакодневно на терену, а свака уочена промена пријављује се надлежнима како би се реаговало у што краћем року.

Када дође до сушења или оштећења шума, обнова се, како нам је објашњено, првенствено заснива на природним процесима. Планске узгојне мере ослањају се на природно обнављање путем семена, док се пошумљавање примењује у случајевима када природни процеси нису довољни.

На површинама које захтевају санацију користи се садни материјал одговарајуће старости, квалитета и одговарајуће врсте дрвећа. Циљ је да се обнови шумски покривач и очува дугорочна стабилност шумских екосистема.

Посетиоци природе имају велику одговорност

Голија је истовремено заштићено природно подручје и простор који посећују људи. Зато људски фактор има значајан утицај на стање природе, али тај утицај, како истичу наши саговорници, не мора увек бити негативан.

Одговорно понашање посетилаца може допринети очувању природе, док неодговорност ствара проблеме. Међу најчешћим ризицима издвајају се остављање отпада, кретање ван предвиђених путева и стаза, неодговарајуће коришћење ватре и друге активности којима се могу нарушити природне вредности.

Због тога су, уз непосредни надзор, важни и едукација посетилаца и информисање локалног становништва.

„Циљ нам је да посетиоци Голију доживе као простор који им је доступан за боравак, одмор и упознавање са природом, али и као простор за који сви заједно имамо одговорност“, поручују стручњаци „Србијашума“.

Очување Голије није само задатак институција

Шта онда грађани и посетиоци могу да ураде више? Одговор је пре свега у поштовању правила која важе у заштићеном подручју. То значи да се отпад не оставља у природи, да се ватра не ложи тамо где није дозвољено, да се поштују режими заштите и да се кретањем не угрожавају станишта, биљни и животињски свет. Значајан допринос је и пријављивање надлежним службама сваке неправилности која може угрозити природу.

Наши саговорници посебно наглашавају да одговорност за очување није само на управљачу.

„Очување Голије није задатак само управљача заштићеног подручја. То је заједничка одговорност институција, локалног становништва, посетилаца и свих који на било који начин користе природне ресурсе овог простора“, истичу они.

Управо ради боље сарадње са локалним становништвом и другим корисницима простора формиран је и Савет корисника Парка природе „Голија“, који представља механизам за информисање, укључивање и заједничко деловање на заштити природних вредности.

Голија је природно богатство од националног и међународног значаја, а одговорност садашњих генерација је да њене вредности не само сачувају већ, тамо где је потребно, и унапреде њихово стање. Циљ је да шуме, станишта и други природни ресурси остану доступни и онима који ће на Голију долазити после нас.

Како су нам поручили из „Србијашума“, суштина заштите је у томе да се природне вредности које смо наследили сачувају и омогући да буду доступне и будућим генерацијама.

Љ.Марковић

Пројекат „Рашка бира зелено“ суфинансиран је из буџета Општине Рашка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.