Скраћивање часова на 30 минута под знаком питања: Просветари траже озбиљну реформу, Влада позива на стручну расправу
Изјава министра просвете да се разматра могућност скраћивања школских часова на 30 минута изазвала је бројне реакције у јавности, пре свега међу запосленима у просвети, који упозоравају да би таква одлука могла угрозити квалитет наставе ако не буде праћена темељним анализама и реформом образовног система.
Питање да ли се квалитет наставе може мерити минутима отворено је након образложења ресорног министра да се о скраћивању часова размишља због пада пажње и концентрације ученика.
Мишљења о томе су подељена и међу самим ученицима. Ученица Основне школе „Бранко Миљковић“ у Нишу сматра да је 30 минута недовољно, нарочито за предмете који су део завршног испита, јер значајан део часа одлази на обнављање градива. Њена школска другарица наводи да све зависи од предмета, али да поједине наставне јединице није могуће обрадити у тако кратком времену, као и да до пада концентрације често долази због преоптерећености или досаде.
Наставници, иако препознају проблем расипања пажње код ученика, истичу да се он не може решити једноставним скраћивањем часова. Снежана Романдић из Савеза самосталних просветних синдиката указује на бројне непознанице – од тога да ли би ученици имали већи број часова у току дана, до питања организације наставе и броја одељења.
Сличан став има и Александар Марков из Удружења наставника „Еду форум“, који наглашава да је тешко у потпуности се посветити ученицима и у оквиру садашњих 45 минута, посебно у одељењима са око 30 ђака. Према његовим речима, проблем пажње захтева унапређење квалитета наставе, а не њено скраћивање.
Унија синдиката просветних радника саопштила је да би скраћивање часова негативно утицало на образовни систем уколико се претходно не ревидирају преобимни наставни планови и програми и не смањи број ученика по одељењу. Како наводе, неопходно је утврдити шта је заиста примењиво и корисно за ученике у савременим условима.
Став да одлуке не треба доносити без темељних истраживања изнео је и в.д. директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Борис Стојковски, који наглашава да је потребна детаљна анализа стручњака из различитих области укључених у образовни процес.
Поводом ове теме огласио се и премијер Ђуро Мацут, који је поручио да евентуално скраћивање часова мора бити засновано на стручној расправи и прилагођавању наставних програма, уз уважавање мишљења наставника, стручњака и ученика.
Поједини саговорници подсећају и на праксу у другим земљама, где постоје флексибилни модели наставе – од блок наставе до часова дужих од 45 минута, као у Италији и Француској. Заједнички закључак већине учесника у расправи јесте да се питање трајања часа не може издвојити из ширег контекста свеобухватне реформе образовања.
