Слепим и слабовидним особама у Краљеву, као и широм Србије, свакодневни живот представља низ изазова који се тичу образовања, запошљавања, здравствене заштите, културе, инфраструктуре и многих других области. Док се неки проблеми полако решавају, многи и даље опстају. Да би се створило инклузивно друштво, важно је да сви, од институција до појединаца, препознају ове препреке и активно раде на њиховом уклањању.
Ранко Вуковић, представник Савеза слепих Краљево, који има дугогодишње искуство у раду са слепим и слабовидним особама, са великом посвећеношћу износи све те изазове и могуће правце за побољшање њихове ситуације.
Иначе, краљевачки Савез слепих и слабовидих основан је далеке 1956. године и данас броји 126 чланова са територије града и општине Врњачка Бања. Овај Савез може се похвалити и одличном сарадњом са локалном самоуправом и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који константно и финансијски подржавају све њихове активности.
Образовање: Проблеми са инклузијом и недостатак стручног кадра
Образовни систем у Србији је у процесу инклузије, где се слепа и слабовидна деца настоје укључити у редовне школе. Иако је ово корак напред, Ранко наглашава да инклузија није довољно ефективна, јер су школе често недовољно опремљене и немају адекватан кадар за рад са слепом и слабовидном децом.
- Министарство форсира инклузивно образовање, али деца слепих и слабовидних особа остају у редовним школама, без стручне подршке. Недостаје дефектолога и тифлолога који би радили са децом, помогли им у настави и обезбедили да настава буде што прилагођенија њиховим потребама – истиче Ранко.
Он додаје да ово ствара дугорочне проблеме у образовању и професионалном развоју деце, што може негативно утицати на њихов каснији живот и самосталан рад.
Запошљавање: Тежак приступ тржишту рада и недостатак прилика
Запошљавање слепих и слабовидних особа представља још један озбиљан проблем. Ранко истиче да је приступ тржишту рада врло отежан, а многи послодавци не препознају њихов потенцијал.
- Потпуно слепе особе и даље тешко долазе до посла. Често се запошљавају у занимањима попут физиотерапеута и масера, али и та занимања, која су специфична за слепе и слабовиде особе, полако изумиру због напретка технологије – каже Ранко.
Он додаје да иако постоје иницијативе за повећање броја радних места за слепе, многе од њих су у нижим квалификацијама, што значајно ограничава могућности за професионални развој и напредовање.
Инфраструктура: Архитектонске препреке и недостатак помагала
Један од највећих изазова за слепе и слабовиде особе у Краљеву је неприлагођена инфраструктура. Кретање по граду, које је од кључне важности за самосталност ове популације, често је отежано због архитектонских препрека.
- Град није довољно прилагођен слепим и слабовидним особама. Недостају звучни семафори, тактилне табле и акцијске стазе које би омогућиле сигурно кретање по граду. Ово је велики проблем, јер самостално кретање постаје готово немогуће – упозорава Ранко.
Такође, он истиче да би увођење више персоналних асистената, који би пружали подршку у свакодневном животу, могло значајно побољшати мобилност и самосталност слепих и слабовидних особа.
Здравствене услуге: Недостатак емпатије и едукације међу здравственим радницима
У здравству, слепе особе се суочавају са проблемима у комуникацији са здравственим радницима. Многи медицински радници нису довољно обучени за рад са слепим особама, што резултира неспоразумима и неприхватањем њихових потреба.
- Здравствени радници често не обраћају пажњу на слепе особе, већ се обраћају њиховим пратиоцима, што ствара осећај да слепе особе нису способне да доносе одлуке или да имају менталних проблема – каже Ранко.
Овај недостатак емпатије и разумевања ствара додатне потешкоће у приступу здравственој заштити. Ранко напомиње да је важно да здравствени радници покажу већу пажњу и едукацију како би се омогућио квалитетан третман слепих особа и обезбедио приступ здравственим услугама без дискриминације.
Култура: Недостатак културних садржаја прилагођених слепим и слабовидним особама
У Краљеву, иако постоје покушаји прилагођавања културних садржаја за слепе и слабовиде особе, ситуација је далеко од оптималне.
- Постоји неколико иницијатива, као што су контактне изложбе у музеју и звучне књиге у библиотеци, али ово је још увек премало за нашу популацију – каже Ранко.
Он додаје да је неопходно повећати број културних садржаја који су прилагођени слепим и слабовидним особама, како би им се омогућио пун приступ уметности и култури.
- Планирамо да организујемо више културних програма, попут позоришних представа са нараторима, филмских пројекција које би слепим особама омогућиле да у потпуности доживе представу или филм – објашњава Ранко.
Спорт: Повећање физичке активности и такмичења за слепе и слабовиде особе
Један од најпозитивнијих аспеката за слепе и слабовиде особе у Краљеву је развој спортских активности. Ранко је поносан на оснивање спортског удружења „Фокус“ 2020. године, које је омогућило слепим и слабовидним особама да се укључе у спорт.
- За кратко време, успели смо да укључимо 20-ак чланова у спортске активности. Имамо три спорта: куглање, шах и говорни пикадо, а наши чланови такмиче се у националним лигама. Ово је изузетно важно јер спорт помаже нашим члановима да се повежу, развијају такмичарски дух и, што је најважније, излазе из својих кућа – каже он.
Захваљујући помоћи Града Краљева и Спортског савеза, удружење је добило фантастичне услове за тренирање у модерној куглани. Ранко додаје да су прошле године организовали велики међународни турнир у куглању, на којем су учествовале екипе из четири земље. Овакве активности не само да побољшавају физичко здравље слепих и слабовидних особа, већ их мотивишу да наставе да се такмиче и развијају своје способности.
Пут ка равноправнијем друштву
Слепим и слабовидним особама у Краљеву и широм Србије потребна је већа пажња, подршка и разумевање од стране друштва, институција и појединаца. Иако постоје иницијативе које помажу, још много тога треба да се уради како би се створили услови за равноправно учешће слепих и слабовидних особа у свим сегментима друштва. Кроз заједнички рад на уклањању препрека, едукацију и стварање инклузивних програма, можемо допринети стварању друштва које ће бити равнотежно и доступно за све.
Љ.Марковић
Пројекат „Знам како се осећам“ суфинансиран је из буџета Града Краљева. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
