Од терена до свести: како наука обликује сигурност

У данашњем свету препуном глобалних изазова, ретко ко одлучује да се питањима безбедности приближи мирно, интелектуално и едукативно. Један од оних који је изабрао управо такав пут је Данијел Пановић, аутор научне монографије „Свет у пламену тероризма“, али и председник ОЛИП организације и Центра за правну помоћ, као и почасни академик Савеза српских краљевских академија у Београду.

За Пановића, ова књига, поред тога што је академско дело, представља продужетак његове дугогодишње праксе рада са људима и институцијама, али и лична мисија усмерена ка јачању свести цивилног друштва, породица и заједнице.

• Када сам почео да радим на овој теми, један од мојих пријатеља ми је рекао: „Данијеле, овде је више од анализе – ти можеш да будеш мост између струке и обичног човека.“ Управо то сам желео. Да књига не остане затворена у академским круговима, већ да помогне родитељима, младима и свима који желе да разумеју савремене безбедносне изазове – присећа се Пановић.
  

Настанак идеје – одговор на европску и глобалну реалност

Монографија „Свет у пламену тероризма“ настала је као резултат уоченог пораста терористичких напада на територији Европске уније, али не као реакција на појединачне догађаје, већ као систематско и дугорочно истраживање.

• Почетни мотив био је да се кроз научни рад прикаже колико је безбедност цивилног становништва реално угрожена. Рад који је представљен у књизи обухвата истраживања од порекла и настанка тероризма, његовог развоја, па све до савремених облика деловања, у ширем друштвеном и глобалном контексту – објашњава Пановић.

Он истиче да књига није фокусирана на драматизацију, већ на разумевање савременог друштва и изазова са којима се оно суочава.

• Опасност није локална – она је глобална. Зато и сам наслов књиге говори о свету, а не о једном простору – додаје он.

Како додаје, постоји неколико врста тероризма, а о којима је он у својим књизи причао – неконвенционални, еколошки, високотехнолошки, биолошки, нарко-тероризам….

Наука заснована на пракси

Рад на монографији заснован је на теренском раду и оперативним подацима, уз пажљиво спајање теорије и праксе.

• Теорију и практична искуства преточио сам у једну едукативну научну монографију. Све што је описано у књизи заснива се на реалним догађајима са терена, али обрађеним искључиво у научном и академском смислу – истиче аутор.
  

Посебан изазов представљало је прикупљање и проверавање података.

• Истраживање порекла тероризма било је најзахтевније. Поједини подаци нису транспарентни и сваки сам морао да проверавам из више извора. То је захтевало много стрпљења, времена и одговорности – присећа се Пановић.
  

Равнотежа између озбиљне теме и одговорног приступа

Говорећи о равнотежи између осетљиве теме и академског приступа, Пановић наглашава да је кључ био у реалности догађаја.

• Нисам желео сензацију. Догађаји су само преточени у научни оквир, уз објашњење како се терористичке организације развијају, финансирају и како врбују нове чланове – каже Пановић, додајући да је акценат био на едукацији младих људи.

Управо због тог приступа, књига је, како каже уз осмех, међу читаоцима добила и неслужбени назив.

• Моји пријатељи који су је читали кажу да је то „Библија безбедности 2025“. Мени је то знак да је порука стигла до људи – поносно истиче аутор.
  

Циљ рада – едукација и превенција

Основни циљ монографије је јасан – приказивање реалне опасности од пораста тероризма, али и едукација као кључ превенције.

• Сматрам да је изузетно важно да се овакве теме обрађују у академском и едукативном смислу, како би цивилно становништво могло да препозна прве кораке и обрасце деловања. Знање није само најбољи, већ и најделотворнији начин да се умањи страх. Када људи разумеју сигнале и механизме, тада могу рационално да реагују – истиче Пановић.

Лична перспектива и поглед унапред

Рад на овој теми, признаје Пановић, оставио је и лични траг. Променио га је. Схватио је озбиљност ситуације у којој се цео свет и друштво налази, али и колико је важно да се друштво не оглуши о ове појаве.

Као председник ОЛИП организације и Центра за правну помоћ, али и као почасни академик Савеза српских краљевских академија, Пановић планира наставак истраживања и развој додатних едукативних програма.

• У плану су нова истраживања и озбиљан, посвећен рад на развоју едукација које ће помоћи цивилном становништву да разуме и превазиђе савремене безбедносне изазове. Задатак науке није да шири страх, већ да људима пружи знање, алате и сигурност. Ако то постигнемо – онда истраживање има смисла – закључује Пановић.

Љ.Марковић