Од прошлости ка будућности

Често чујемо фразу „Без прошлости нема ни будућности“. Да би појединац био потпуна личност  требало би да зна одакле вуче корене, ко су му преци. Када је реч о народу и држави, у друштву се колективно и константно мора дизати свест о националном идентитету.

Без прошлости, српски народ губи темеље за своју будућност. Историјске повезаности, језик и обичаји чине српску културу богатом и јединственом. И док смо некада о историји свог народа слушали од наших предака, што би се рекло преношењем прича са колена на колено, данас, у ери савремене технологије, те информације путују далеко брже до људи и опширније су од пређашњих.

Центар средњовековне државе

Како је Србија једина земља која се зове именом свог народа,  тако је Рашка са друге стране једини град који носи име једне средњовековне српске државе. Рашка данас представља историјску регију у Србији са богатом културном баштином. Некада је била центар средњовековне Рашке државе, док се данас на том подручју налазе бројне знаменитости, попут тврђаве Брвеник, манастира Градац, Стара и Нова Павлица, које сведоче о богатој историји овог краја.

Жупски град Брвеник

На само осам километара од центра Рашке и на пет од Баљевца, налази се средњовековни град Брвеник, односно остатци некадашњег утврђења. Нажалост бурна времена на нашим просторима нису дозволила да се ово утврђење сачува па је од њега данас остало само камење и прелеп поглед, идеалан за љубитеље добре фотографије. Сигурни смо ни да авантуристима и рекреативцима пут неће представљати велики напор јер се остатци овог жупског града налазе на свега 599 метара надморске висине.

Брвеник/фото: ТО Рашка

Када се осврнемо на историју овог жупског града видећемо да се први пут у писаним списима помиње далеке 1280. године. Оно што са сигурношћу можемо рећи јесте да га  је 1363.  године, од хумског кнеза Војислава, преузео зет кнеза Лазара, Муса. Овај средњовековни српски град након Мусе, водили су његови синови Стефан и Лазар. За време њиховог управљања недалеко одавде подигнута је и задужбина Светог Ваведења, данас позната као манастир Нова Павлица.

Иако су од средњвековног града остале само рушевине, остатци утврђења јасно говоре да је његов облик био прилагођен терену, односно да је неправилног облика. Остатци тврђаве говоре и да је град био опасан бедемом због којег је сачуван део са кружном кулом осматрачницом.

Историчари кажу да се некадашња кула пружала јужно од цитаделе, ка ушћу реке Брвенице у Ибар, до нешто нижег врха на коме се налазила истурена кула полукружног облика. До ње води стари пут ка утврђењу, а на источној страни овог утврђења лагум је повезивао стари град Брвеник са Ибром.

Претпоставља се да је у близини тврђаве постојала и црква Светог Николе, али о томе нема писаних доказа. Средњовековни град Брвеник заједно са Новом Павлицом стављен је под заштиту државе као споменик културе.

Манастир Градац

Тачно време градње манастира Градац није познато, али се поуздано зна да је завршен  1276. године. Представља задужбинину супруге краља Уроша I, Јелене Анжијске, смештеног на обронцима планине Голије. Градац је неизоставна дестинација туриста али и ходочасника који овамо вековима долазе по мир и просвећење.

Манастир Градац/фото: ТО Рашка

Ктиторка га је богато опремила и о њему се посебно старала, а основан је као велики мушки манастир. Што се архитектуре тиће, био је заштићен масивним зидом и имао је два улаза. У манастирском комплексу налазиле су се грађевине: велика Богородична црква и мањи храм Светог Николе Чудотворца Мирликијског на стени, изнад улаза у манастир. Од прве трпезарије, конака и зидина које су опасивале манастирски комплекс сачувани су темељи. У великој цркви посвећеној Богородици (Благовести) било је положено тело краљице Јелене по њеном упокојењу 1314. године.

За време аустријско-турског рата манастир је потпуно опустошен, а тадашњи монаси су успели да сакрију мошти краљице које ни дан данас није познато јавности. Обновљен је средином 20. века и данас представља један од најлепших манастира српске средњевековне архитектуре.

 Градац је данас женски манастир и један од најактивнијих српских средњевековних културно-историјских споменика. У оквиру комплекса налазе се и Богородичина црква, стари и нови конак и храм Светог Николе.

Стара Павлица

Издигнут на стеновити брежуљак с’десне стране реке Ибар, манастир Стара Павлица јединствени храм у Србији по архитектонско-просторној и конструктивној концепцији. Није познато када је подигнут нити ко му је био ктитор, али се предпоставља да је настао крајем 9. века и посвећен Светом апостолу Павлу. Први пут се помиње у списима, у једној даровној повељи, Стефана Првовенчаног из 12. века као мушки манастир.

фото: приватна архива

До данас је очуван само део првобитне, доста сложене грађевине. Црква је некада у целини била украшена фрескама, очувани су само фрагменти два слоја живописа. Видљиви су делови јеванђелиста, стојеће фигуре светитеља, остаци Распећа на северном зиду, затим делови нерукотвореног лика Христовог. Сликане на плавој позадини, са црвеним бордурама, млађе фреске потичу из средине XIII века.

Фото: део унутрашњости Старе Павлице/приватна архива

Манастир Нова Павлица

Недалеко од Старе Павлице налази се и манастир Нова Павлица, задужбина сестрића кнеза Лазара, браће Мусић. Црква је настала између 1383. и 1386. године, док је фрескама украшена годину дана касније. Посвећена је Ваведењу Свете Богородице. У њој су сахрањени Стефан и Лазар Мусић и њихова мајка Драгана као монахиња Теодосија. Након Косовске битке 1392. године, приликом преношења тела кнеза Лазара у његов маузолеј Раваницу, преноћило се у Павлици.

Фото: Нова Павлица/приватна архива

Цела црква озидана је каменом, стил моравске школе, са омлатерисаном фасадом док су прозори и врата уоквирени мермером.

Новооткривени натпис у припрати и делови фресака откривају да је црква 1464. године обновљена,. Са западне стране крајем XIX века је дозидан масивни звоник.

Манастир Кончул

Четврти манастир на територији општине рашка је Кончул који се налази  на левој обали реке Ибар, на само три километра удаљености од града. Основао га је Стефан Немања око 1175. године и посвећен је Светом Николи. У народу је познат и као манастир Никољача.

Занимљив податак везано за Кончул јесте да је у овом манастиру Свети Сава провео прву ноћ свог бега за Хиландар. Такође, ту је замонашен архиепископ Данило II, а за време краља Милутина манастир је био седиште новоосноване ибарске епископије. Највећи успон манастир је доживео у XIV и првој половини XV века.

фото: ТО Рашка/манастир Кончул

Током векова више пута је рушен, а од манастирског комплекса данас је остала само црква која је обновљена 1861. године.

Сестринство манастира Свете Тројице 2000. године прешло је са КиМ у манастир Кончул где су започеле са материјалном и духовном обновом ове вековима напуштене светиње. Захваљујући њима, данас у манастиру се одржавају радионице за шивење и иконописање, при којој монахиње израђују минијатуре на пергаменту.

Традиција је најдубље укорењени део нашег културног наслеђа, кроз векове пажљиво чувана и преношена с колена на колено, да се не би запоставила или заборавила. Она нас повезује са прецима и у исто време представља наше наслеђе за оне који долазе после нас. Стога је јакко важно да наставимо посао наших предака и негујемо је кроз предања, ритуале и обичаје. Она је само наша и ничија више, јединствена и величанствена, без ње нема нити нас, нити нашег националног идентитета.

Љ.Марковић

Пројекат „Упознај лепоте Рашке“ суфинансиран је из буџета Општине Рашка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.