Mladi kao čuvari naslijeđa: između tradicije i savremenog doba

Kultura i tradicija predstavljaju najdublje korijene svake zajednice. Njihovo očuvanje nije samo pitanje identiteta, već i snage jednog naroda da istraje u vremenima promjena. U razgovoru s profesorom dr. Hajrudinom Balićem iz Novog Pazara otvaraju se pitanja o ulozi mladih, obrazovanja, državnih i vjerskih institucija, kao i o mogućnostima da se kulturno naslijeđe uskladi sa savremenim izazovima i novim tehnologijama.

Uloga mladih i obrazovanja

Mladi su budućnost svake zajednice i za očuvanje svih vrijednosti društva neophodno je njihovo aktivno uključivanje u sve procese koji se tiču budućnosti. „Na mladima je budućnost“, naglašava profesor Balić, ističući da se bez njihovog angažmana kultura ne može prenijeti na nove generacije niti živjeti u savremenom kontekstu.

Obrazovne institucije, poput škola i fakulteta, imaju ključnu ulogu u razvoju svijesti o značaju kulturnog naslijeđa.

• One su, prije svega, odgovorne da na naučnim osnovama definišu kulturno naslijeđe, odrede neophodne korake za njegovo očuvanje i preporuče mjere koje treba preduzeti kako bi se ono unaprijedilo – ističe Balić.

Prema njegovim riječima, učeni ljudi su stub obrazovnih ustanova, a od njihove svijesti i savjesti zavisi koliko će društvo zaista njegovati kulturu i tradiciju.

---

Institucionalna i društvena podrška

Vjerske zajednice, po riječima profesora Balića, imaju duboko ukorijenjenu ulogu u očuvanju kulturnog identiteta.

• Vjerski život je sastavni dio folklora jednog naroda. Zato je važno da vjerske zajednice ne ostanu izolirane, već da prate tokove savremenog života, bez odricanja od tradicije – objašnjava on.

Država, također, ima značajnu odgovornost u očuvanju kulture.

• Kroz ministarstva i druge institucije, država može suštinski da pomogne opstanak organizacija i ustanova koje se bave kulturom. Podrška kulturnim projektima nije samo finansijska — ona je potvrda da država prepoznaje značaj duhovnog i kulturnog naslijeđa za svoj narod – naglašava Balić.

Poseban značaj ima i razvoj turizma kao načina očuvanja tradicije u ruralnim područjima.

• Turizam je važan privredni resurs i može biti šansa za mnoga domaćinstva. Ali, da bi se sačuvala kultura i identitet, moramo sačuvati ljude koji žive u tim sredinama – ističe profesor.

On dodaje da je neophodna podrška države, medija i specijaliziranih agencija kako bi se razvila infrastruktura, promovisali potencijali i stvorila održiva ekonomska osnova za život na selu.

Pogled u budućnost

Na pitanje o budućnosti kulture i odnosu tradicije i modernizacije, profesor Balić ostaje umjereni optimista:

• „Nadam se da će naš čovjek, uprkos izazovima, pronaći način da sačuva osnove svog identiteta i prenese naslijeđe pradjedova na buduće generacije. Izazovi su veliki, ali vjerujem da će svaki narod na ovom prostoru uspjeti da očuva svoje kulturološke osobenosti.“

Mladima poručuje jednostavno, ali snažno: „Da poštuju svoje i tuđe, i da djecu odgajaju u duhu tradicije.“ Time se, kaže, čuvaju ne samo običaji, već i moralne vrijednosti društva.

Kada je riječ o novim tehnologijama, profesor ističe da one mogu biti i pomoć i prepreka: „Ako se pravilno iskoriste, nove tehnologije mogu pomoći u očuvanju kulturnih vrijednosti. U suprotnom, mogu samo ubrzati naše udaljavanje od kulture.“

Između tradicije i savremenog doba stoji čovjek — onaj koji pamti i onaj koji stvara. Očuvanje kulturnog identiteta nije moguće bez znanja, bez mladih koji vjeruju u svoje korijene i bez sistema koji prepoznaje vrijednost duhovnog naslijeđa. Kako zaključuje profesor Hajrudin Balić, „kultura će opstati samo ako je živimo — u školama, u domovima, u našim mislima i u načinu na koji gledamo na svijet.“

Lj.Marković

Млади као чувари наслеђа: између традиције и савременог доба

Култура и традиција представљају најдубље корене сваке заједнице. Њихово очување није само питање идентитета, већ и снаге једног народа да истраје у временима промена. У разговору са професором др Хајрудином Балићем из Новог Пазара, отварају се питања о улози младих, образовања, државних и верских институција, као и о могућностима да се културно наслеђе усклади са савременим изазовима и новим технологијама.

Улога младих и образовања

Млади су будућност сваке заједнице и за очување свих вредности друштва неопходно је њихово активно укључивање у све процесе који се тичу будућности. „На младима је будућност“, наглашава професор Балић, истичући да се без њиховог ангажовања култура не може пренети на нове генерације нити живети у савременом контексту.

Образовне институције, као што су школе и факултети, имају кључну улогу у развијању свести о значају културног наслеђа.

• Оне су, прије свега, одговорне да на научним основама дефинишу културно наслеђе, одреде неопходне кораке за његово очување и препоруче мере које треба предузети како би се оно унапредило – истиче Балић.

Према његовим речима, учени људи су стуб образовних установа, а од њихове свести и савести зависи колико ће друштво заиста неговати културу и традицију.

Институционална и друштвена подршка

Верске заједнице, по речима професора Балића, имају дубоко укорењену улогу у очувању културног идентитета.

• Верски живот је саставни део фолклора једног народа. Зато је важно да верске заједнице не остану изоловане, већ да прате токове савременог живота, без одрицања од традиције – објашњава он.

Држава, такође, има значајну одговорност у очувању културе.

• Кроз министарства и друге институције, држава може суштински да помогне опстанак организација и установа које се баве културом. Подршка културним пројектима није само финансијска — она је потврда да држава препознаје значај духовног и културног наслеђа за свој народ – наглашава Балић.

Посебан значај има и развој туризма као начина очувања традиције у руралним подручјима.

• Туризам је важан привредни ресурс и може бити шанса за многа домаћинства. Али, да би се сачувала култура и идентитет, морамо сачувати људе који живе у тим срединама – истиче професор.

Он додаје да је неопходна подршка државе, медија и специјализованих агенција како би се развила инфраструктура, промовисали потенцијали и створила одржива економска основа за живот на селу.

Поглед у будућност

На питање о будућности културе и односу традиције и модернизације, професор Балић остаје умерени оптимиста:

• „Надам се да ће наш човек, упркос изазовима, пронаћи начин да сачува основе свог идентитета и пренесе наслеђе прадедова на будуће генерације. Изазови су велики, али верујем да ће сваки народ на овом простору успети да очува своје културолошке особености.“

Младима поручује једноставно, али снажно: „Да поштују своје и туђе, и да децу одгајају у духу традиције.“ Тиме се, каже, чувају не само обичаји, већ и моралне вредности друштва.

Када је реч о новим технологијама, професор истиче да оне могу бити и помоћ и препрека: „Ако се правилно искористе, нове технологије могу помоћи у очувању културних вредности. У супротном, могу само убрзати наше удаљавање од културе.“

Између традиције и савременог доба стоји човек — онај који памти и онај који ствара. Очување културног идентитета није могуће без знања, без младих који верују у своје корене и без система који препознаје вредност духовног наслеђа. Како закључује професор Хајрудин Балић, „култура ће опстати само ако је живимо — у школама, у домовима, у нашим мислима и у начину на који гледамо на свет.“

Љ.Марковић