Иза осмеха – Тамна страна вршњачких односа

Последњих година, вршњачко насиље постало је један од најозбиљнијих проблема са којима се сусрећу млади у Србији. Некада је било довољно сести у учионицу, изаћи на одмор или играти се у дворишту да би се осетила припадност. Данас, за неке ученике, свако школско звоно значи нову дозу страха, понижења и изолације.

Према подацима Кронове организације младих Србије, чак 52 одсто младих оправдава насиље — више од половине једног одељења. Овај проценат је у порасту и показује да проблем није више изоловани инцидент, већ друштвени тренд који захтева хитну реакцију.

Шта је вршњачко насиље?

Како објашњава психолог и психотерапеут Снежана Анђелић, вршњачко насиље је сваки облик понашања које код другог детета изазива осећај непријатности, било да је физички, психички, социјални или дигитални. Оно је присутно у свим узрастима, највише у школском, али све чешће и у предшколском периоду.

Психолог из Саветовалишта за младе у Краљеву додаје да кључно у дефинисању насиља није сама радња, већ осећај који жртва има — осећај беспомоћности.

• То је оно што насиље чини насиљем — не само физичка бол, већ трајан осећај понижења и страха“, наглашава он.

Врсте насиља: од шутирања до блокирања

Физичко насиље је највидљивије и најлакше заустављиво. Оно се манифестује у виду туча, гуркања, шутирања. Захваљујући едукацији и пажњи наставника, уочљивост овог облика насиља је повећана, а интервенције чешће.

Психичко и вербално насиље, међутим, често остаје невидљиво. Оно се крије иза подсмеха, оговарања, манипулације и изолације.

• Девојчице су чешће склоне овом облику насиља – манипулативне су, понекад толико вешто да жртва ни не зна шта јој се дешава – наводи др Анђелић.

Социјално насиље подразумева намерно искључивање из друштва — занемаривање, игнорисање, свесно остављање детета ван групних активности, како би се код њега изазвао осећај неприпадности.

Најперфидније и најтеже заустављиво је дигитално насиље. Оно се одиграва на друштвеним мрежама, путем порука, постова, коментара. Жртве су често преплављене увредама, претњама или исмевањем пред виртуелном публиком. Према речима стручњака, овај облик насиља је најзаступљенији код деце узраста око 13 година.

Ћутање као последица страха

Један од највећих изазова у борби против вршњачког насиља је — тишина. Жртве ретко пријављују шта им се дешава.

• Понекад се жртве отворе тек у одраслом добу, када је последица већ дубока. Терапијски рад открива колико дуготрајно малтретирање може нарушити ментално здравље – каже Анђелић.

Искуство психолога из Краљева потврђује да психолошка бол може оставити трајнији траг од физичке.

• Један шамар мање боли него годинама понављано понижавање. Душа памти дубље него тело – каже он.

Где се насиље дешава?

Насиље се најчешће дешава у „сенци“ школе — на одморима, у ходницима, у дворишту, на путу до школе или кући. У тим тренуцима одрасли нису увек присутни. Насиље не познаје зидове — оно прелази у дигитални простор, у собе и телефоне, где нико не види сузе.

Полне разлике и примери из праксе

Према искуствима психотерапеута, девојчице агресори користе емоционалну манипулацију — смишљене поруке, искључивање, понижавање. Са друге стране, дечаци чешће користе физичко и вербално насиље, што некада ескалира до екстремних облика. Најтрагичнији пример је масакр у школи „Владислав Рибникар“ 3. маја 2023, када је тринаестогодишњак убио деветоро ђака и радника обезбеђења.

Шта можемо да учинимо?

Први корак је препознати проблем. Затим следи разговор, подршка, едукација. Родитељи, наставници, другари — свако од нас мора бити ослонац детету које трпи насиље. Осим што треба санкционисати насилнике, морамо и градити културу поштовања и емпатије.

Јер дете које ћути, не значи да је добро. Можда баш та тишина виче најгласније.

Слушајмо децу. Не само када говоре — већ и када ћуте.

Пројекат „Прекини круг“ суфинансиран је из буџета Општине Рашка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.