Током 2023. године у Србији је рођено 60.813 беба, што је за 500 мање него претходне године и представља историјски минимум, упозорава Републички завод за статистику.
Опадање броја новорођених није нов феномен – 1950. године у Србији је рођено готово 200.000 беба, док је средином 80-их број пао испод 100.000. Последњи пораст броја новорођених забележен је почетком 2000-их.
Узроци и последице демографског пада
Стручњаци упозоравају да Србија постаје све старије друштво. Гордана Бјелобрк из Завода за статистику истиче да се број жена у репродуктивном периоду смањује брже него број рођених беба, што доводи до озбиљног демографског дисбаланса.
Смањење броја новорођених има озбиљне економске последице – мање радне снаге и пореских обвезника, а више издржаваних лица, објашњава Јелена Ћирић Николић са портала Бебац.
Млади све касније постају родитељи
Већина жена у Србији прво дете рађа између 30. и 34. године. Као главне разлоге одлагања родитељства, стручњаци наводе финансијску, стамбену и пословну несигурност.
Европа такође у демографској кризи
Овај тренд није ограничен на Србију – готово све европске земље бележе пад природног прираштаја. Неки покушавају да ублаже последице кроз миграционе политике и финансијске подстицаје, али мало која држава има позитиван демографски раст.
Стручњаци сматрају да су решења могућа кроз подстицајне мере државе, али и стварање услова који би младима омогућили сигурност за оснивање породице.
