Исабегов хамам – пет векова под куполама Старог Пазара

Ко из правца Новопазарске тврђаве крене према Старој чаршији, међу радњама, излозима и свакодневном журбом града лако може проћи поред грађевине која је овде стајала вековима пре готово свега што је данас окружује. Иза низа занатских и трговачких радњи, у непосредној близини Арап-џамије и десне обале Рашке, крију се камени зидови и куполе Исабеговог хамама – једног од најстаријих сачуваних сведока настанка Новог Пазара.
Нема више паре која се некада дизала испод његових купола, жамора купача, разговора уз кафу нити воде која се из мермерних курни разливала по загрејаним просторијама. Остали су зидови, куполе и трагови једног начина живота. И грађевина која, упркос вековима, још чека да поново постане део живог града.
Исабегов хамам, који Пазарци једноставно зову Стари хамам, подигао је оснивач Новог Пазара Иса-бег Исаковић у другој половини 15. века. Не зна се поуздано да ли је изграђен још за његовог живота, али се у писаним изворима први пут помиње 1489. године.
То значи да се на овом месту људи купају, састају, разговарају и пролазе још од времена када је Нови Пазар тек добијао обрисе града.
Место на које се није долазило само због купања
Хамам у османском граду никада није био само купатило, већ јавни простор, место сусрета и један од центара свакодневног живота.
Новопазарски хамам био је двоструки – масивним зидом подељен на мушки и женски део. Улазило се најпре у шадрван, простор у којем се чекало и пресвлачило, а потом у капалук, где се одмарало после купања. Следећи је био мејдан, велика просторија у којој се чекало, разговарало и одлазило на масажу, а тек потом халвати – просторије намењене купању.
Испод подова налазио се систем за загревање просторија. Ватра из ложишта загревала је ваздух који је струјао испод просторија, док се топла вода цевима разводила кроз хамам. У каменим курнама мешале су се топла и хладна вода, а под куполама, кроз мале отворе за светлост, стварала се атмосфера коју данас можемо само замишљати.
Један детаљ посебно говори колико је некадашњи Нови Пазар био град различитих заједница. У једном халвату женског дела сачувана је озидана када, направљена почетком 20. века, за коју се претпоставља да је служила за ритуално купање припадника некадашње јеврејске заједнице.
Тако се у једном објекту преплићу историје муслиманског, јеврејског, занатског и трговачког Новог Пазара.
Хамам који чека други живот
Исабегов хамам радио је све до тридесетих година прошлог века. А онда је полако изгубио своју првобитну функцију. Крајем шездесетих био је већ озбиљно угрожен – куполе су биле оштећене, зидови влажни и ослабљени, а делови грађевине зарасли у коров. Завод за заштиту споменика културе у Краљеву извео је између 1969. и 1975. године конзерваторско-рестаураторске радове, али хамам никада није добио нову, трајну намену.

Данас његове куполе и масивни зидови стоје готово као острво прошлости усред живог трговачког језгра града.
- „Хамам је право непокретно културно благо које, када би било обновљено, може постати велика туристичка атракција“, каже Реџеп Шкријељ, историчар и један од златара у Старој чаршији.
Његова реченица можда најбоље описује парадокс овог места. Нови Пазар поседује споменик који би у многим градовима био једна од централних тачака туристичке понуде, а који овде још чека да његов историјски значај буде претворен у простор доступан грађанима и посетиоцима.
Хамам је у власништву Исламске заједнице, а планови да му се врати некадашњи изглед и пронађе нова намена постоје већ годинама. Турска развојна агенција ТИКА имала је у плану његову потпуну реконструкцију, засновану на изворној документацији и очувању аутентичног изгледа, али је реализација тог пројекта још у застоју.
Још 2017. године представници турске Дирекције за задужбине, Исламске заједнице, Града Новог Пазара и других институција потписали су протокол о сарадњи на припреми пројекта конзервације. У међувремену су Град Нови Пазар и Исламска заједница потписали и Меморандум о разумевању, потврђујући заједничку намеру да се овај вредан споменик културног наслеђа сачува и поново стави у функцију. Ипак, упркос плановима, иницијативама и потписаним документима, конкретни радови још нису започели.
Испод купола је историја града
Исабегов хамам није важан само због старости. Његова вредност превазилази локалне оквире: оваквих грађевина у Србији остало је мало, а новопазарски хамам убраја се међу најстарије. Од 1983. године има статус споменика културе од великог значаја.
Његова основа заузима приближно 23 са 26 метара. Изнад просторија уздижу се куполе различитих величина, некада осветљене кроз мале шестоугаоне отворе. Унутра су сачуване камене курне израђене од мермера, свака од једног комада камена и украшена различитим мотивима.
Али вредност хамама не стаје у метрима, куполама и архитектонским терминима, већ у томе што чува причу о томе како је град некада живео.
О људима који су овде долазили да се окупају, али и да се сретну. О женама које су седеле уз кафу, занатлијама и трговцима из околне чаршије, води која је стизала градским јазом, ватри која је загревала подове и светлости која је кроз отворе на куполама падала кроз пару. Али и муслиманима и Јеврејима који су, свако према својим обичајима, користили исти градски простор.
Зато обнова Исабеговог хамама не би била само рестаурација још једног старог објекта. Била би то обнова једног од места на којима се може читати историја Новог Пазара – града који је настајао око чаршије, трговине, сусрета људи и различитих култура.
На свега неколико стотина метара налазе се тврђава, Стара чаршија, Арап-џамија и река Рашка. Обновљен и отворен за посетиоце, хамам би могао постати једна од кључних тачака културне и туристичке понуде Новог Пазара, али и место на којем би се историја града причала тамо где се она заиста догађала.
Данас кроз Стару чаршију поново пролазе хиљаде људи. Отварају се радње, чује се звекет занатског алата, разговара се уз кафу и тргује, баш као што се на овом простору чинило вековима. Само хамам, један од најстаријих сведока тог живота, и даље чека иза својих зидова.
После више од пет стотина година, његове куполе још стоје над Старом чаршијом. Али културно наслеђе не може се чувати само причом о његовој вредности, потписаним меморандумима и плановима који чекају реализацију.
Зато је време да Исабегов хамам престане да буде споменик који чека. Његова обнова није само питање туризма нити улепшавања старог градског језгра. То је питање односа Новог Пазара према сопственој историји и одговорности да оно што је преживело више од пет векова сачувамо за генерације које долазе.
Сајма Р.






