Дигиталне технологије у образовању – изазов и прилика за нове генерације
У савременом свету, где информације путују невероватном брзином, образовање се налази пред великим изазовом – како ученике научити да у мноштву података препознају оне који су заиста важни и корисни. О томе како савремене дигиталне технологије могу унапредити наставу, које вештине деца развијају кроз њихову употребу, као и о потенцијалним ризицима и изазовима, разговарали смо са дипломираним филологом Српског језика и књижевности Наташом Распоповић, наставницом која своје искуство гради на спајању традиционалних метода учења и модерних дигиталних алата.
Како савремене дигиталне технологије могу унапредити наставу и олакшати учење ученицима?
- Свет се веома брзо мења и у мноштву информација врло је тешко одабрати најкорисније и притом их применити у образовању. Ученицима јесу доступни различити материјали више него икада, али њихова корист биће узалудна ако их на прави начин не буду користили.
Традиционални модели учења остају канон, а дигитализација може допринети бржој размени информација, доступности извора и развијању креативности. Тако долазимо до стварања нових идеја, пројектне наставе, рада у тимовима, групама или паровима, али и до међусобног повезивања ученика у различитим областима интересовања. Да, свакако нове технологије доприносе развоју образовања, уз паметну селекцију и надоградњу на традиционално образовање – истиче Наташа Распоповић.
Које вештине деца развијају кроз употребу едукативних апликација, дигиталних платформи и онлајн алата?
- Чињеница је да деца пре овладају паметним телефонима него азбуком. Стога, неопходно је константно упућивати их на моћ и богатство читања, као и на разумевање прочитаног.
Користећи разне апликације за учење, нарочито оне везане за предмете који несметано подржавају технолошке иновације – као што су рачунарство и информатика или програмирање – ученици развијају вештину комуникације, сналажења у виртуелном простору, тимског рада, као и истраживачке способности – каже наша саговорница.
Које су највеће предности онлајн наставе, а који су изазови с којима се сусрећу и ученици и наставници?
- Настава на даљину представља изузетан начин наставе у изузетним околностима. Предности се огледају у томе што сваки ученик може пратити онлајн наставу, директно укључивати припремљене садржаје и представљати их одељењу. Међутим, овај вид наставе треба да остане као доступна опција када се нађемо у непредвиђеним ситуацијама, а никако је не треба користити уместо непосредне наставе у учионици. Ученици нису у ширем видном пољу наставника, па концентрација и мотивација не долазе до изражаја или их, врло често, и нема – истиче Распоповић.
Колико су деца у Србији дигитално писмена и да ли им је потребна додатна подршка у коришћењу образовних технологија?
- Дигитална писменост представља област у којој се морамо интензивно укључити и савладати је, независно од узраста. Све је више деце која се сјајно сналазе на интернет платформама, али истовремено све је више и оних која не познају основне поставке дигитализације.
Друштвене мреже и игрице чине само један мали део дигиталног света. Познавање правила коришћења Инстаграма, Фејсбука или неке популарне игре не значи да смо дигитално описмењени. Данас је могуће онлајн плаћати рачуне, добијати документа за која смо раније морали да чекамо у редовима, као и куповати карте за различита путовања. Зато је важно познавати правила бројних сајтова како бисмо безбедно и успешно остварили оно због чега смо се упустили у интернет свет – појашњава она.
Како наставници могу успешно комбиновати традиционалну наставу са дигиталним ресурсима?
- Одувек сам тврдила да је добар наставник онај који уме да споји традиционално и модерно. Ако у том процесу уме да препозна квалитет и да плива у складу са новитетима у својој области, то је пун погодак! Успешан наставник инсистира на добро провереним методама учења и усвајања знања, али их с времена на време освежава иновацијама које подижу ученичку мотивацију и знатижељу – наглашава Наташа.
Да ли постоје ризици од прекомерне употребе екрана у образовном контексту и како их контролисати?
- Постоје ризици од прекомерне употребе екрана код деце већ од малих ногу, уколико се не контролишу на време. Како су ученици навикли да чулом вида примају све више информација, остала чула остају запостављена, што није добро за правилан развој когнитивног мишљења.
Да бисмо то ублажили, наставник у учионици треба да разговара са ученицима, омогућавајући им да искажу и аргументују своје мишљење, као и да им оставља простор за расправу, дебату, јавни наступ и дискусију – закључује Распоповић.
Дигиталне технологије донеле су образовању нове могућности, али и бројне изазове. Како истиче Наташа Распоповић, кључ је у проналажењу равнотеже између традиционалних метода наставе и модерних дигиталних алата. Само уз пажљиву примену и континуирану едукацију и ученика и наставника, технологија може постати савезник у развоју креативности, критичког мишљења и трајних знања.
Пројекат „Клик за сигурну будућност“ суфинансиран је из буџета Града Краљева. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
