Деца у сенци екрана: Скривена претња плавог светла и дигиталне зависности

Савремено детињство све чешће се одвија пред осветљеним екранима – таблетима, мобилним телефонима, лаптоповима и телевизорима. Док је технологија неизоставни део живота, стручњаци упозоравају да претерано коришћење уређаја код деце може оставити трајне последице по развој мозга, пажњу, социјалне вештине и здравље. Према речима логопеда Катарине Раковић и дефектолога Мирјане Андрић, изазови које са собом носи „дигитално одрастање“ далеко превазилазе забринутост око изгубљеног времена на друштвеним мрежама.

• Прекомерно излагање деце екранима може негативно утицати на развој пажње, памћења, језичке и комуникационе вештине. Код млађе деце може доћи до кашњења у говорно-језичком развоју, оскуднијег речника и краће реченичне структуре. Касније, у школском узрасту, јављају се тешкоће у учењу, усвајању и памћењу градива, као и у савладавању читања и писања – истиче Раковић.

Оно што додатно забрињава јесте нови термин који се све чешће користи међу стручњацима – „екранизам“. Он описује симптоме код млађе деце који подсећају на аутизам: повлачење из социјалних интеракција, одсуство контакта с околином и краткотрајна пажња.

• Често нам родитељи кажу да је дете од најранијег узраста било изложено екранима и по неколико сати дневно – наглашава логопед.

Вид, кичма и психа – све на удару

Последице претераног „екранског живота“ нису само у глави.

• Дуготрајно гледање у екране може довести до замућеног вида, сувих очију, црвенила, пецкања и главобоља. Ту су и проблеми са држањем тела, болови у врату, леђима и раменима, као и мањак физичке активности који повећава ризик од гојазности и слаби моторичке способности – упозорава Андрић.

Менталне последице, како додаје, могу бити подједнако озбиљне: анксиозност, депресивност, раздражљивост и пад самопоуздања.

• Када дете радије бира да време проводи само испред екрана него у игри са вршњацима, губи се драгоцена прилика за развој емпатије и социјалних вештина – објашњава она.

Плаво светло – тихи непријатељ сна

Док родитељи често брину о садржају који деца прате, ретко размишљају о невидљивом фактору – плавом светлу.

• Оно блокира или одлаже лучење мелатонина, хормона који регулише сан. Када дете користи телефон пред спавање, његов унутрашњи сат се помера. Тело мисли да је још увек дан, а сан постаје краћи, плићи и чешће прекидан – каже Андрић.

Последице недостатка сна су озбиљне: пад пажње и мотивације, умор, раздражљивост, па чак и слабљење имунитета. На дечјем узрасту, када је лучење вечерњих хормона кључно за раст и развој, ефекат је још погубнији.

Колико екрана је превише?

Светска здравствена организација поставила је јасне границе: без екрана до друге године живота (осим видео позива), до сат времена дневно уз присуство одраслих за узраст од две до пет година, а код старије деце – умерено и у равнотежи са физичком активношћу, учењем и сном.

• Кључ је у балансу и родитељској доследности – наглашава Раковић.

Родитељи као пример и чувари дигиталне равнотеже

И једна и друга саговорница слажу се да се здраве навике граде у породици.

• Родитељи морају бити добар пример – ако стално користе телефон, дете ће то прихватити као нормално – истиче Андрић.

Постављање јасних правила, искључивање уређаја најмање сат времена пре спавања, забрана телефона за столом и током оброка, као и заједничке активности без технологије – кључни су кораци.

Поред тога, стручњаци препоручују разговоре о садржајима које деца гледају, подучавање препознавању опасности и „дигитални детокс“ – један дан недељно без екрана.

Образовање као заштита

Иако технологија носи ризике, она може бити и моћан савезник – ако се користи мудро. Постоје едукативни програми и апликације које помажу деци да науче одговорно коришћење технологије, попут Google-ових „Digital Wellbeing“ и „Be Internet Awesome“. У Србији, Центар за безбедан интернет и иницијатива „Кликни безбедно“ организују радионице за децу, родитеље и наставнике.

• Најбољи резултати се постижу када и родитељи уче заједно са децом – закључује Андрић, додајући да технологија није непријатељ – непријатељ је неконтролисано коришћење.

Љ.Марковић

Пројекат „Клик за сигурну будућност“ суфинансиран је из буџета Града Краљева. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.