Дан сећања на недужне жртве фашистичког терора у Другом светском рату
Јуче је у Врњачкој општини обележен Дан цивилних жртава рата, у знак сећања на невине жртве фашистичког терора из Другог светског рата. Овај важан датум обележен је уз организацију Одбора за обележавање значајних датума и годишњица, Савеза бораца Врњачке Бање, као и подршку Општине Врњачка Бања и Културног центра. Венци су положени на спомен-обележја у Новом Селу, Подунавцима, Вранешима и Грачацу.
У овим местима, окупили су се становници, представници институција, ученици, потомци страдалих и грађани како би заједно одадали почаст жртвама и пренели поуку из прошлости новим генерацијама. Сећање на страдање невиних људи је позив да не заборавимо на бол и патње које су прошле генерације доживеле, као и да мир остане највреднија тековина коју морамо чувати.
Председник Одбора за обележавање значајних датума и годишњица, Слободан Дишовић, поручио је: „Свака наша реч захвалности и сваки минут тишине сведочанство су да нисмо заборавили. Шестог априла палиле су се куће и гасили животи, али се у томе рађала и идеја отпора, части и борбе за правду. Данас стојимо на тим темељима. Наша је дужност да пренесемо истину, али и обавеза да не дозволимо да се историја понови. Овај чин обележавања подсетник је на прошлост, али и снажан симбол одговорности коју савремено друштво носи, да чува истину, поштује жртве и у будућност хода са свешћу о значају слободе и мира.“
Шести април остаје дубоко урезан у колективно сећање као један од најтрагичнијих датума у историји српског народа и југословенске државе. На овај дан, пре осамдесет четири године, без претходне објаве рата, снаге Трећег рајха извеле су масовно ваздушно бомбардовање Краљевине Југославије. Београд је тог јутра 1941. године био изложен разарајућем нападу, када је на град бачено више од 400 тона разорних бомби. Животе је изгубило преко две хиљаде људи, а хиљаде зграда биле су порушене или тешко оштећене. Међу њима и симбол националне културе и писмености, Народна библиотека Србије, у чијем је пламену изгорело око 350.000 књига, рукописа и историјских докумената. Овај чин агресије, који је означио почетак Другог светског рата на територији Југославије, био је директна наредба немачког канцелара Адолфа Хитлера.
