Povodom 25. godišnjice od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju u Kraljevu su položeni venci u znak sećanja na sve stradale tokom bombardovanja 1999. godine. Kraljevo pamti one koji su sebe utkali u slobodu svog grada i države.
Terzić: Da se nikad ne ponovi!
-Verujem da se u budućnosti nećemo više boriti puškama, da nijedno dete neće ostati bez oca, da nijedna sestra neće ostati bez brata, nijedna majka i otac bez deteta. Verujem da ćemo pobeđivati na drugim frontovima, da ćemo uspeti da se borimo snagom privrede, izgradnjom novih puteva i mostova, zapošljavanjem ljudi, jačanjem naše Srbije koja je danas velika, a sutra će biti još veća. Sećajmo se ovog dana, ne smemo nikad da zaboravimo, jer dok je nas, treba da znamo šta se dogodilo 24. marta 1999. godine – poručio je gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić prilikom obeležavanja 24. marta – Dana sećanja na branioce otadžbine stradale u ratovima 1990-1999. godine u Gradu Kraljevu.
On je istakao da je to „dan koga svi treba da se sećamo i sigurno jedan od najcrnjih dana u istoriji sveta posle Drugog svetskog rata, koji je pokazao da ne postoji ni međunarodno pravo, ni konvencije, da ne postoje odluke Saveta bezbednosti, već da je dovoljno da imate volju da napadnete jednu malu zemlju, jednu slobodarsku zemlju, koja se borila da sačuva svoju nezavisnost i svoj teritorijalni integritet“.
Nije intervencije već agresija
-Govorili su nam godinama i decenijama da je to bila neka NATO intervencija… To nije bila intervencija. To je bila agresija. To je bio napad bez odluke Saveta za bezbednost Ujedinjenih nacija, protivpravni napad na jednu zemlju koja se borila protiv terorističkih jedinica u svojoj južnoj pokrajini. To treba svima da kažemo i da ponovimo. To nije naša sramota, to nije mrlja na istoriji srpskog naroda i države Srbije, neko drugi je za to kriv i to treba ponavljati – poručio je Terzić osvrnuvši se na činjenicu da je u Kraljevu odziv bio više od 100 odsto.
24. mart najteži dan u godini
Kako ističe predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Voislav Vukašinović, „za nama je dvadeset pet teških godina i ovo je najteži dan za nas u godini…“
-Na ovaj dan okupi se najviše porodica poginulih, naših besmrtnih heroja, ratnih vojnih invalida, učesnika rata… i uvek bude teško i emotivno jer ti ljudi su ginuli za otadžbinu, državu, za ovaj narod, naše svetinje, da bi mi danas živeli u slobodi. Iskreno se nadam da ćemo svakoga dana, ne samo 24. marta, misliti na te ljude, pominjati ih i pričati o njihovim, malo je reći, herojskim pogibijama. Dan sećanja na naše Kraljevčane, naše besmrtne heroje, koji će živeti večno, živeti u nama sve dok mi budemo živeli i pričali o njima… – kazao je Vukašinović.
I predsednik Udruženja učesnika ratova 1991-1999. godine grada Kraljeva Sreten Lazović osvrnuo se na „dvadeset pet godina, tragičnih, od stradanja jedne generacije u odbrani otadžbine“.
„NATO zločinac očito nije stao sa svojim krvavim pirom, proširili su sukob i na ostatak Evrope. Ono što su radili sa nama, što su pobili ovde u Srbiji, besomučno 78 dana bez ikakve objave, bez odobrenja Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti, zločin koji su uradili, pre ili kasnije, moraće da plate… Svedoci ste da rane traju i do dana današnjeg“, rekao je Lazović.
U programu obeležavanja 24. marta, Dana sećanja na branioce otadžbine u ratovima 1990-1999. godine, „Ne damo im što traže da damo“, koji je počeo mutom ćutanja i odavanjem pošte našim tragičarima i herojima, učestvovali su glumac Mile Nedeljković i pesnik Miloje Radovića, autor stihova, učesnik i svedok ratnih operacija na Kosovu i Metohiji 1999. godine.
Minut ćutanja za sve žrtve
Kraj spomen-obeležja na kome su uklesana imena Kraljevčana koji su živote ostavili na braniku otadžbine i onih čije su porodice potom našle utočište u Kraljevu, sa spomen-fontanom, cveće i vence položile su zvanične delegacije porodica, saboraca, Grada Kraljeva, Raškog upravnog okruga, Vojske, Policije, republičkih i lokalnih institucija, boračkih i invalidskih udruženja, organizacija, društava, političkih stranaka i druge delegacije. Polaganje venaca ispraćeno je zvucima „Posmrtnog marša“, koji je izveo Vatrogasni orkestar „27. septembar“, kao i himnu „Bože pravde“, kojom je obeležavanje Dana sećanja kraj spomen-obležja na Trgu Jovana Sarića započelo.
Parastos izginulim ratnicima služili su sveštenici Eparhije žičke
U okviru obeležavanja 24. marta – Dana sećanja na branioce otadžbine stradale u ratovima 1990-1999. godine, u kasarni „Jovan Kursula“ u Jarčujku, vojni sveštenik je služio pomen, a položeni su i venci na spomenik poginulim pripadnicima 252. oklopne brigade. Tom prilikom, potpukovnik Nebojša Ristović je najpre govorio o vazdušnoj kampanji 19 zemalja, članica zapadne alijanse, pod nazivom „Saveznička snaga“, u kojoj je, tokom 78 dana trajanja, stradalo oko 3.500, ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi, ubijeno oko 2.500 civila, među njima 89 mališana i više od 1.000 pripadnika Vojske i policije, teže ranjeno oko 6.000 civila, od čega 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajca, uz napomenu da zvaničnih podataka o broju stradalih nema.
Da se ne zaboravi
On je istakao da su pripadnici Vojske, ali i naroda, branili zemlju svim raspoloživim sredstvima i izborili naizgled nemoguće, i da smo, iako opremljeni manje savremenim naoružanjem, imali prednost nad agresorom – visoki moral, spretnost i stručnost.
„Ne možemo i ne smemo zaboraviti eksplozije, rušenja, ubijanje, stradanje. Naša je dužnost i obaveza, zbog naraštaja koji dolaze, da teške trenutke NATO agresije sačuvamo od zaborava kroz 24. mart i očuvamo uspomene na one koji više nisu sa nama. Iz redova 252. oklopne brigade iz Kraljeva, čiji su vojnici i starešine pokazali i dokazali kako se bori za svoju zemlju, živote tokom NATO bombardovanja su položila 24 junaka, a 113 ih je bilo ranjeno. Neka im je večna slava i hvala im. Čuvajmo uspomene na sve njih, jer su svojom žrtvom ugradili sebe u našu budućnost“, kazao je potpukovnik Nebojša Ristović u kasarni u Jarčujku.Pomen poginulim u ratovima 1991-1999. godine organizovali su Grad Kraljevo i Udruženje porodica palih boraca ratova od 1990. do 1999. godine, Udruženje učesnika rata 1991-1999, Udruženje ratnih vojnih invalida grada Kraljeva i Vojska Srbije.
U subotu uveče, uoči obeležavanja 25 godina od početka NATO agresije, u našem gradu, na led ekranu na Trgu srpskih ratnika, prikazan je video materijal, Ministarstvа za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji sadrži 1.139 imena branilaca otadžbine koji su stradali tokom NATO agresije.
