МАНАСТИР ЦРНА РИЈЕКА – ВЕКОВИ ИСТОРИЈЕ СКРИВЕНИ У СТЕНАМА ТУТИНСКОГ КРАЈА

На територији општине Тутин, у пределу у којем се смењују планински пејзажи, густе шуме и дубоке речне клисуре, налази се манастир Црна Ријека, један од најпрепознатљивијих споменика средњовековне сакралне архитектуре овог краја. Његов положај, готово скривен међу стенама, чини га посебним не само међу манастирима у Санџаку већ и на ширем простору Србије.
За разлику од многих средњовековних манастира подизаних на пространим заравнима или у речним долинама, Црна Ријека настала је у непосредном додиру са природним амбијентом. Манастирске грађевине прилагођене су стеновитом терену, а њихова архитектура сведочи о настојању некадашњих монаха да у тешко приступачном простору пронађу место за молитву, самоћу и духовни живот.
Манастирска црква посвећена је Светом архангелу Михаилу, мада се у појединим историјским записима наводи да је посвећена Светим архангелима. Посебну уметничку вредност представљају фреске и иконостас, завршен 1601. године, који сведоче о развијеном верском и уметничком животу овог простора током османског периода.
Историја чији почеци још нису разјашњени
Тачно време настанка манастира Црна Ријека ни данас није поуздано утврђено. Поједини истраживачи његов настанак повезују са периодом владавине династије Немањића, док други сматрају да је подигнут током 14. или 15. века. Постоје и претпоставке да је манастирски комплекс настао крајем 15. или почетком 16. века.
О његовој историји, различитим тумачењима времена настанка и значају за културно наслеђе Санџака говори за наш портал историчар Есад Рахић, председник Друштва историчара Санџака.
- „Манастир Црна Ријека један је од најзанимљивијих средњовековних споменика на територији данашње општине Тутин. Оно што га чини посебно интересантним јесте чињеница да ни данас не знамо поуздано када је настао. Историчари су о томе износили различита мишљења. Једни његов настанак повезују са временом Немањића, други са 14. и 15. веком, док постоје и претпоставке да је подигнут крајем 15. или почетком 16. века. Оно што је неспорно јесте да је Црна Ријека вековима представљала важно место верског и културног живота овог простора“, објашњава Рахић.
У историјским изворима манастир се повезује и са Светим Јоаникијем Девичким, православним подвижником за којег се верује да је одређено време провео у Црној Ријеци. Његово житије садржи податке о оснивању монашке заједнице, мада ни ти записи нису довољни да се са сигурношћу утврди време настанка манастира.
Један од најзначајнијих догађаја у његовој историји забележен је 1687. године, када су у Црну Ријеку пренете мошти Стефана Првовенчаног, првог крунисаног српског краља. У манастиру су се налазиле девет година, након чега су враћене у Студеницу. Претпоставља се да су удаљеност манастира и његова неприступачност пружале већу сигурност за чување драгоцених реликвија.
- „Посебно је занимљиво да је манастир имао значајну улогу и током османског периода. У њему су преписиване црквене књиге, постојала је школа, а сачувани записи говоре о монасима, дародавцима и људима који су долазили из различитих крајева. Крајем 17. века у манастиру су се чак чувале мошти Стефана Првовенчаног, које су ту пренете ради сигурности. То нам говори да Црна Ријека није била некакво заборављено и изоловано место, већ важан део тадашњег верског и културног живота“, истиче Рахић.
Манастир као место образовања и чувања књига
Поред своје верске улоге, Црна Ријека је током појединих периода представљала и место образовања и преписивачке делатности. Сачувани записи говоре да су почетком 18. века у манастиру преписиване богослужбене књиге, међу којима се помињу минеј из 1709. и панегирик из 1714. године.
У време игумана Максима Добројевића, током друге деценије 18. века, у манастиру је постојала школа. Сачувана су чак и имена појединих полазника, међу којима су били свештеник Сава из Витановца код Краљева и Мијат из Херцег Новог.
Ови подаци показују да су везе манастира са другим крајевима биле знатно развијеније него што би се могло претпоставити на основу његовог географског положаја.
Историја манастира, међутим, није била лишена страдања, па су током 18. века забележени напади, пљачке и периоди у којима је монашки живот био прекинут. Посебно се помиње 1763. година, када је, према сачуваним записима, дошло до насиља, након чега је манастир извесно време био напуштен.
Упркос томе, манастир је обнављан и настављао да живи. Током 19. века обновљени су црква, конаци и пратећи објекти, а у њему је поново организован образовни рад.
Трагови заједничког живота различитих заједница
Посебно занимљив део историје Црне Ријеке односи се на њене везе са становништвом околних села. У сачуваним записима помињу се бројни дародавци који су помагали манастир, а међу њима су били и припадници муслиманског становништва.
Овај податак важан је за разумевање друштвених односа у Санџаку, простору на којем су вековима живели припадници различитих верских и културних заједница.
- „За историју овог краја нарочито је значајно што се међу дародавцима манастира помињу и припадници муслиманског становништва из околних села. То је један од оних података који нам помажу да боље разумемо сложеност односа међу људима у прошлости. Историја Санџака није историја заједница које су живеле потпуно одвојено једне од других. Напротив, постојали су различити облици сусрета, сарадње и међусобних веза, чак и у временима великих политичких и друштвених промена“, наводи Есад Рахић, председник Друштва историчара Санџака.
Такви историјски трагови подсећају да верске и културне разлике нису нужно представљале препреку свакодневним односима међу становништвом. Истовремено, сачувани извори говоре и о сукобима, несигурности и тешким периодима кроз које је манастир пролазио.
Управо због тога историју Црне Ријеке треба посматрати у ширем друштвеном контексту, без поједностављивања прошлости и занемаривања њене сложености.
Од средњовековног светилишта до културног туризма
Манастир Црна Ријека данас представља значајно место православног ходочашћа. У њему се чувају мошти Светог Петра Коришког, средњовековног пустињака, а манастирска слава Петровдан, која се обележава 12. јула, традиционално окупља велики број верника и посетилаца.
Ипак, његов значај не ограничава се само на верски живот. Необична архитектура, историјска слојевитост и природно окружење чине Црну Ријеку важним потенцијалом за развој културног и верског туризма на територији општине Тутин.
Манастир би могао да заузме значајније место у туристичкој понуди овог краја, посебно кроз тематске руте које повезују средњовековне споменике, археолошка налазишта, традиционалну архитектуру и природне знаменитости Санџака.
За такав приступ неопходно је систематско представљање културног наслеђа, уз поштовање његове историјске аутентичности, верске намене и потреба заштите.
Наслеђе које припада историји читавог краја
Манастир Црна Ријека један је од споменика који сведоче о богатству и разноврсности културне историје општине Тутин. Његова вредност не огледа се само у старости грађевина, уметничком значају фресака или необичном положају међу стенама, већ и у чињеници да је вековима био део друштвеног, образовног и духовног живота овог простора.
- „Зато сматрам да манастир Црна Ријека треба посматрати и изван његовог неспорног значаја за Српску православну цркву. Он је део културно-историјског наслеђа тутинског краја и важан сведок његове вишеслојне прошлости. Такве споменике треба истраживати, чувати и представљати јавности, јер нам управо они показују колико је историја простора на којем живимо богатија и сложенија од поједностављених представа које о њој често имамо“, закључује историчар Есад Рахић.
У времену када се све више говори о очувању културног наслеђа и његовој улози у локалном развоју, Црна Ријека заслужује пажњу не само као значајно православно светилиште већ и као драгоцени део културно-историјске баштине Санџака.
Јер историја овог простора не може се разумети кроз само једну традицију. Његову посебност чине управо различити културни, верски и историјски трагови који су овде остајали током векова.
Р. Станојевић






