Где се заправо налазио Стари Рас? Две Градине, различите теорије и једна од највећих историјских загонетки

Где се налазио Стари Рас, једно од најзначајнијих средишта средњовековне српске државе и важно упориште првих Немањића? Иако се данас најчешће поистовећује са утврђењем на локалитету Градина, изнад ушћа Себечевске реке у Рашку, недалеко од Трговишта и Пазаришта, међу научницима су постојала и другачија тумачења. Посебно занимљива је теорија историчарке Јованке Калић, према којој би локацију старог града требало тражити ближе Новом Пазару, у околини Петрове цркве, односно на Градини у Постењу.

Ово питање није само потрага за положајем једног средњовековног утврђења. Оно подразумева и разумевање улоге Раса у настанку српске државе, значаја Рашке епископије и положаја првих владара династије Немањић, али и различитих значења која је назив Рас имао кроз историју.

Градина изнад Пазаришта – најзаступљеније научно тумачење

Према археолошким истраживањима и тумачењима археолога Марка Поповића, Стари Рас налазио се на стеновитом узвишењу изнад ушћа Себечевске реке у Рашку. Утврђење је имало важну стратешку позицију, а његов развој може се пратити од касне антике до почетка XIII века.

Ова теорија поткрепљена је бројним археолошким налазима. Истраживањима су откривени остаци фортификација, стамбених и репрезентативних грађевина, кула, палате и великих складишних простора. Посебно је значајно откриће пећинског манастирског комплекса испод бедема утврђења, који је, према тумачењима Марка Поповића, имао важну духовну и преписивачку улогу.

Са овим местом повезује се и настанак Вукановог јеванђеља, једног од најзначајнијих споменика српске средњовековне писмености. На основу записа у самом рукопису, сматра се да је јеванђеље завршено око 1202. године у монашком окружењу у Расу. Постојање пећинског манастира у комплексу утврђења изнад ушћа Себечевске реке представља један од аргумената у прилог овој идентификацији.

Марко Поповић је указивао и на значај утврђења у време првих Немањића. Након што је у другој половини XII века доспело под српску власт, комплекс је обновљен и добио нову улогу. У њему је, према археолошким тумачењима, постојао владарски простор, а током владавине краља Стефана Радослава, од 1228. до 1233. године, овде се ковао и рани српски новац.

Утврђење је коначно разорено око 1233. године, после чега више није обновљено у свом ранијем облику.

Теорија Јованке Калић: Рас ближе Петровој цркви

Другачије виђење изнела је историчарка Јованка Калић, која је сматрала да се Стари Рас, као главно државно средиште првих Немањића, налазио у непосредној близини цркве Светих апостола Петра и Павла, познатије као Петрова црква, недалеко од данашњег Новог Пазара.

Као могућу локацију утврђеног града издвојила је Градину у Постењу, приближно два километра од Новог Пазара. Ово подручје је посебно значајно због близине Петрове цркве, која је у средњем веку представљала седиште Рашке епископије и једно од најважнијих духовних средишта српске државе.

Један од главних аргумената Јованке Калић односио се на историјске изворе о Стефану Немањи. У биографији коју је написао његов син Стефан Првовенчани наводи се да је Немања, након повратка из Зете у Рашку, примио православно крштење у храму Светог Петра, у тадашњем „столном месту“ Србије.

Калић је сматрала да овај податак указује на непосредну повезаност владарског и црквеног средишта, због чега је логично тражити утврђени град у близини Петрове цркве. У прилог свом ставу наводила је и значај државних сабора који су одржавани у околини овог храма.

Посебно је указивала и на податке из османског пописа из 1468. године, у којем се за шехер, односно варош на подручју данашњег Новог Пазара, наводи и назив Рас. Према њеном тумачењу, то би могло да указује на очување старог имена и везу овог простора са средњовековним Расом.

Зашто научници нису сагласни?

Један од аргумената Јованке Калић односио се и на Трговиште, насеље испод Градине код Пазаришта. Према њеном тумачењу, Трговиште има одлике подграђа утврђења, али се под тим именом помиње још у XIV веку. Зато је постављала питање због чега насеље испод тако значајног утврђења није носило име Рас, уколико је управо та Градина представљала средњовековни град Рас.

Овакав аргумент оспоравали су други истраживачи. Археолошка истраживања указала су да Трговиште и утврђење на Градини нису нужно били у непосредној урбаној вези, односно да се не могу једноставно посматрати као град и његово подграђе.

Археолог Марко Поповић доводио је у питање и поузданост османског пописа из 1468. године као коначног доказа за идентификацију Раса са подручјем данашњег Новог Пазара. Указивао је на то да је реч о фрагментарном историјском извору који се не може посматрати изоловано од археолошких налаза.

Поред тога, археолошка истраживања у самом Новом Пазару нису потврдила постојање средњовековног града који би се могао поистоветити са Старим Расом.

Ипак, то не значи да је Градина у Постењу неважна. Напротив, истраживања су показала да је реч о великом утврђеном насељу, димензија око 230 пута 90 метара, са више од 30 камених објеката унутар бедема. Утврђено је да највећи број грађевина потиче из античког периода, али да су током средњег века поједини објекти претрпели измене и адаптације.

Управо зато што је до сада истражен само део локалитета, његов значај и однос према Старом Расу и даље представљају предмет научног интересовања.

Да ли је Рас био град или читава област?

Додатну сложеност овом питању даје чињеница да се назив Рас у историјским изворима није увек односио искључиво на утврђени град. У појединим документима означавао је и ширу географску област, а касније је назив Рашка постао једно од имена српске државе.

Зато део истраживача сматра да потрага за једним конкретним местом које би представљало једину престоницу првих Немањића можда није сасвим исправна. Историчарска и археолошка истраживања указују на то да су владари у средњем веку користили више резиденцијалних средишта, у зависности од политичких, војних и управних потреба.

У том контексту, Рас је могао да буде једно од најважнијих државних и војних средишта, док су се други владарски дворови налазили у Дежевској долини и околним областима. Петрова црква је, са друге стране, имала посебан духовни и црквени значај као седиште Рашке епископије.

Наслеђе под заштитом Унеска

Без обзира на различита тумачења тачне локације и улоге средњовековног Раса, његов значај за српску историју и културу је неспоран. Простор Старог Раса са Сопоћанима уписан је 1979. године на Унескову листу светске културне баштине.

Ова целина обухвата четири значајна локалитета: манастир Сопоћани, манастир Ђурђеве ступове, цркву Светих апостола Петра и Павла и археолошко налазиште средњовековног града Раса.

Сви они заједно сведоче о настанку и развоју српске државе, успону династије Немањић и снажном културном и духовном животу Рашке области од X до XIV века.

Истраживања двеју Градина и даље су важна за разумевање овог простора. Док археолошки налази на Градини изнад ушћа Себечевске реке пружају снажне аргументе за њено поистовећивање са Старим Расом, Градина у Постењу остаје значајан локалитет чији потенцијал није у потпуности истражен.

Зато питање где се налазио Стари Рас није само расправа о географској тачки на мапи. Оно је део ширег истраживања о томе како је изгледало политичко, духовно и управно средиште Србије у време првих Немањића.

Љ.М