Богутов град код Богутовца – утврђење обавијено легендом о моћном владару и ударима громова
На шумовитом брду Рујак, изнад долине реке Лопатнице, недалеко од Богутовачке Бање и око 20 километара југозападно од Краљева, налазе се скромни остаци старог утврђења познатог као Богутов град. Иако су од некадашње грађевине данас остали тек делови камених зидина и расуто камење, ово археолошко налазиште чува трагове давних времена, али и занимљиво народно предање о владару Богута чији је град, према причи, уништен у великој олуји.
Према локалној легенди, градом је управљао моћни цар Богут, који је подигао толико снажно утврђење да га, како се веровало, ни сам Бог није могао срушити. Ипак, током једне велике непогоде громови су, према предању, погодили град и разорили га до темеља. Тако је, у народном памћењу, објашњен нестанак некадашњег утврђења.
Међутим, историјски извори не потврђују постојање владара цара Богута. Историчар Драгољуб В. Корићанац, који је проучавао настанак и развој насеља Богутовац, указује на могућност да је назив настао од старог словенског личног имена Богут. У средњовековним документима, укључујући Дечанску повељу из 1330. године, забележено је више личности са тим именом. Због тога се претпоставља да је у основи локалног предања можда био неки угледни властелин или витез, али његов идентитет и веза са утврђењем нису поуздано утврђени.
Занимљиво је и да Корићанац у свом истраживању, објављеном у зборнику „Наша прошлост“ Народног музеја и Историјског архива у Краљеву 1988. године, разматра могућност да је град разорен снажним сеизмичким ударом, а не громовима из народне приче. На то упућују и изражени трагови ерозије, клизишта и померања тла на овом подручју. Аутор наводи да је снажан земљотрес из августа 1987. године отворио нове пукотине на терену, што указује на геолошку нестабилност овог простора.
Археолошка истраживања открила трагове старог утврђења
Богутов град није остао познат само захваљујући народним причама. Почетком овог века на локалитету су спроведена сондажна археолошка истраживања, под руководством археолога др Дејана Булића из Историјског института у Београду. Резултати су објављени у публикацији „Археолошки преглед“ за 2004/2005. годину.
Током истраживања пронађени су фрагменти грнчарије и животињске кости, на основу којих је локалитет повезан са касноантичким раздобљем. У каснијој стручној литератури Богутов град је сврстан међу утврђења рановизантијског периода, што указује на његов значај у проучавању старијих фортификацијских објеката на простору Србије.
Археолошке сонде откриле су остатке две куле, на северном и јужном крају утврђења, које су биле повезане одбрамбеним бедемом. Ширина бедема износила је око 1,4 метра. Источну и североисточну страну локалитета штитила је природна препрека у виду високе и стрме литице, док је приступ утврђењу био могућ само са ограниченог дела терена.
Природа временом променила изглед утврђења
Једна од особености Богутовог града јесте његов положај на изразито стрмом и нестабилном терену. Управо су природни процеси, посебно ерозија, спирање земљишта и одроњавање, у великој мери утицали на данашњи изглед локалитета.
Прекинути делови бедема на северној страни указују на урушавање конструкције, док постоји могућност да су бедеми некада постојали и уз саме литице, али да су се временом обрушили низ стрмину. Њихова евентуална улога на тим странама, према археолошком тумачењу, није морала бити искључиво одбрамбена, већ је могла да допринесе стабилности утврђења.
Због дуготрајног деловања природних сила, данас су видљиви остаци знатно мањих димензија од некадашњег грађевинског комплекса. Ограничени очувани делови зидина и мали број покретних археолошких налаза отежавају потпунију реконструкцију његовог изгледа и начина коришћења.
Према публикацији Асоцијације за развој Ибарске долине „Од Лопатнице до Столова“, остаци Богутовог града данас су прилично скромни. На појединим местима камење расуто по земљи подсећа на некадашњу калдрму, док је део каменог зида још увек очуван. Локалитет који се некада налазио на отвореној ливади временом је обрастао шумом, па су његови остаци данас теже уочљиви.
Име које је преживело векове
Историја Богутовог града повезана је и са настанком назива данашњег Богутовца. Према истраживању Драгољуба Корићанца, у турском катастарском попису из 1476. године ово подручје забележено је под именом Лопатница, док се назив Богутовац у документима појављује 1560. и 1595. године. Првобитно је означавао ужи простор око старог града, а касније се проширио на цело насеље.
Богутов град тако представља важан део културно-историјског наслеђа краљевачког краја. Иако његова прошлост још увек није у потпуности расветљена, археолошки налази, историјска истраживања и народна предања сведоче о дугом присуству људи на овом простору.
Данас, скривен у шуми на брду Рујак, овај локалитет остаје сведочанство о временима која су претходила савременом Богутовцу, али и подсетник колико се историје једног краја може сачувати у малобројним каменим остацима, старим записима и причама које се преносе са генерације на генерацију.
Љ.М
