Како се правилно хранити током екстремних врућина: Шта јести, шта избегавати и када потражити помоћ лекара

Летње температуре које ових дана у многим деловима Србије прелазе 35 степени Целзијуса представљају озбиљан изазов за организам. Током топлотних таласа тело троши више течности и минерала како би одржало нормалну телесну температуру, па су правилна исхрана и довољан унос течности кључни за очување здравља.

Лекари упозоравају да су најугроженији старији од 65 година, мала деца, хронични болесници, труднице, као и особе које раде на отвореном или се баве физичким активностима.

Лагана исхрана – најбољи избор

Током врелих дана препоручује се лагана, лако сварљива храна богата витаминима, минералима и водом.

На јеловнику би требало да се нађу:

свеже сезонско воће – лубеница, диња, брескве, кајсије, јабуке, бобичасто воће;
поврће – краставац, парадајз, паприка, зелена салата, тиквице;
кувано или гриловано бело месо, риба и ћуретина;
јогурт, кисело млеко и други лагани млечни производи;
интегралне житарице у умереним количинама;
супе и чорбе које надокнађују изгубљену течност и минерале.

Стручњаци саветују да се током дана једе више мањих оброка, уместо једног или два обилна, јер тешка храна додатно оптерећује организам.

Шта треба избегавати

За време високих температура није препоручљиво конзумирати:

масну и пржену храну;
веће количине црвеног меса;
брзу храну;
слаткише и храну са много шећера;
превише слану храну;
алкохолна пића;
велике количине кафе и енергетских напитака, јер могу да допринесу дехидратацији.

Вода је најважнија

Организам током великих врућина губи значајне количине течности знојењем. Због тога је неопходно пити воду током целог дана, чак и када не постоји осећај жеђи.

Већини одраслих особа потребно је најмање два до три литра течности дневно, а код особа које бораве напољу или се више зноје и више од тога.

Добар избор су:

вода;
незаслађени чајеви;
природна лимунада без шећера;
минерална вода у умереним количинама.

Који су први знаци да организам тешко подноси врућину

Претерана изложеност високим температурама може довести до топлотног стреса, исцрпљености, па чак и топлотног удара.

Први симптоми су:

јака жеђ;
сувоћа уста;
малаксалост;
главобоља;
вртоглавица;
убрзан пулс;
обилно знојење;
мучнина;
грчеви у мишићима.

Уколико се особа не расхлади и не унесе течност, стање може да се погорша.

Када је неопходно хитно потражити помоћ

Топлотни удар представља хитно медицинско стање.

Одмах треба позвати Хитну помоћ ако се јаве:

телесна температура изнад 40 степени;
конфузија или губитак свести;
престанак знојења уз врелу и суву кожу;
отежано дисање;
конвулзије;
јака слабост и немогућност стајања.

До доласка лекара особу треба преместити у хладан простор, скинути вишак одеће и расхлађивати је хладним облозима.

Савети за безбедан боравак на високим температурама

Поред правилне исхране, лекари препоручују:

избегавање боравка на сунцу од 10 до 17 часова;
ношење лагане, светле памучне одеће;
коришћење шешира и наочара за сунце;
редовно проветравање и расхлађивање просторија;
смањење физичких активности у најтоплијем делу дана;
посебну бригу о деци, старијима и хроничним болесницима.

Високе температуре не треба потцењивати. Правилан избор намирница, довољан унос течности и придржавање препорука лекара могу значајно смањити ризик од здравствених тегоба и помоћи да се летњи дани лакше и безбедније поднесу.