Жичка хрисовуља 2025: Гордана Ђилас лауреат престижне песничке награде

На празник Преображења, 19. августа 2025. године, у Манастиру Жичи уручена је „Жичка хрисовуља“ – једна од најзначајнијих песничких награда у Србији. Лауреат је Гордана Ђилас, песникиња из Новог Сада, која је за свој четрдесетогодишњи рад одликована уникатном златопечатном повељом и иконом Преображења Господњег.

Одлуку жирија, у чијем саставу су били Драган Хамовић, Милош Милишић, Дејан Алексић, Ана Гвозденовић и прошлогодишњи добитник Мирослав Цера Михаиловић, традиционално је саопштена на Спасовдан.

„Поезија Гордане Ђилас одликује се непрестаним ослушкивањем и мотрењем, као и духовном зрелошћу која повезује архетипске сигнале са конкретним сликама“, наведено је у образложењу.

„Заштићена места“ и поетска зрелост

Приликом свечаног уручења, председник жирија Драган Хамовић подсетио је да је Ђилас ауторка књиге „Заштићена места“, која је, како је рекао, постала симбол њеног стваралачког пута:

„Она трага за тим заштићеним местима и у простору и у себи. Њена последња збирка, Анђео у капи мастила, донела је дубока духовна треперења која су је, могло би се рећи, призвала у Жичу на овај празник.“

О њеној поезији говорили су и песник Никола Маринковић и протојереј-ставрофор Љубинко Костић, док је глумац Небојша Дугалић казивао стихове добитнице. Програм је био обогаћен наступом хора при Цркви Свете Тројице, а новчани део награде уручио је директор краљевачке филијале „Дунав осигурања“ Жељко Косовац.

Порука о саборности и разумевању

Помоћник градоначелника Краљева за културне манифестације Милош Милишић истакао је значај традиције Жичког духовног сабора, нагласивши да је овај 34. Сабор протекао на високом нивоу захваљујући сарадњи Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Народног музеја Краљево и Књижевног клуба:

„Верујем да ћемо наредни сабор дочекати у разумевању које превазилази све наше разлике. То је обавеза свих нас, нарочито оних који се баве јавним пословима“, поручио је Милишић.

Песничка вера као завет

У својој беседи Гордана Ђилас истакла је да поезију доживљава као највишу форму комуникације међу људима:

„Песма исцељује просторе сумње и страха и постаје заштићено место. Она је сведочанство наше јединствености и зрелости, али и духовна нит која нас везује за божанско. Бити песник значи певати и о страховима и о нади, у уверењу да из таме може изнићи светлост.“

Биографија лауреаткиње

Гордана Ђилас рођена је 1958. године у Накову код Кикинде. Живи у Новом Саду и ради у Библиотеци Матице српске као библиотекар саветник. Од 1985. године објавила је више од десет збирки поезије, међу којима су „Пред огледалом“, „Царски врт“, „Звезда југа“, „Север, удаљен звук“, „Опраштање“, „Заштићена места“ и „Анђео у капи мастила“.

Добитница је бројних награда, између осталих „Печата вароши сремскокарловачке“, „Венца Лазе Костића“ и „Јефимијиног веза“. Посебан допринос дала је и српском библиотекарству, за шта је награђена признањем „Јанко Шафарик“.

У част лауреаткиње, у оквиру саборског програма одржано је и књижевно вече, научно-критички скуп о њеној поезији и изложба „Заштићени простори“.