Видео игре и деца – забавa која може бити корисна
У времену када дигитални свет све више утиче на животе младих, поставља се питање како видео игре могу да утичу на развој деце. Да ли игре само одвлаче пажњу или могу помоћи у развоју когнитивних и моторичких вештина, објашњава Владимир Дрешевић из ИТ академије.
Потенцијалне користи видео игара
Питање: Које су потенцијалне користи видео игара за развој когнитивних и моторичких вештина код деце?
Владимир Дрешевић: Видео игре, ако се играју умерено и паметно, могу бити врло корисне. Помажу деци да боље концентришу пажњу, брже реагују, решавају проблеме и развијају машту. Неки жанрови игара чак побољшавају координацију рука-око. Због тога видео игре не треба посматрати искључиво као нешто лоше, већ као активност која може имати бројне позитивне ефекте.
Први знаци зависности
Питање: Који су први знаци да дете може развити зависност од видео игара?
Дрешевић: Први сигнали су када дете по цело време прича о играма или игнорише све обавезе само да би играло. Још озбиљније је ако бурно реагује када мора да прекине игру – љути се, постаје нервозно или се затвара у себе. Ако престане да се интересује за другове, спорт или хобије које је раније волело, то су све озбиљне „црвене заставице“.
Наравно, није сваки ентузијазам за видео игре проблематичан. Понекад је реч о пролазној фази када је нешто ново и узбудљиво. Важно је посматрати широку слику: да ли дете и даље функционише у школи, види се са другарима и учествује у породичним активностима. Ако јесте, највероватније је реч о фази која ће се сама смирити.
Више ризика од друштвених мрежа
Питање: Које активности данас представљају већи ризик за децу – видео игре или друштвене мреже?
Дрешевић: Мислим да данас игре нису највећи проблем. Много погубнији ефекти по психу и емоције деце долазе од друштвених мрежа. Видео игре су обично интерактивне, развијају логику, стратегију и креативност. Друштвене мреже често само пасивно држе децу прикованом, кроз садржаје који могу изазивати зависност, анксиозност или осећај мање вредности.
Како поставити здраве границе
Питање: Како родитељи могу да поставе здраве границе у вези са временом проведеним у игрању?
Дрешевић: Најважније је да постоје јасна правила која се поштују у целој породици. Прво долази школа, ручак, спорт или домаћи задатак, а онда видео игре. Доследност родитеља је кључна – ако једном попустите, тешко је вратити границе.
Разлике између жанрова и садржаја игара
Питање: Да ли све игре имају исти утицај на децу или постоје значајне разлике?
Дрешевић: Дефинитивно постоје велике разлике. Постоје едукативне игре, али и оне које на први поглед не делују образовно, а могу бити врло корисне. Важно је разумети свет видео игара и знати шта дете игра. Слично је као и са телевизијом – постоје образовни канали и садржаји који могу деградирати, али то не значи да је телевизија лоша у целини.
Игре као здрав облик забаве
Питање: Морају ли игре увек бити едукативне да би биле корисне?
Дрешевић: Не морају. Примарна функција видео игара је да забаве. Постоји гомила игара које развијају машту, опуштају децу, повезују их са другима, а при томе нису насилне и не носе лоше поруке. Важно је да садржај буде примерен узрасту и да постоји равнотежа са стварним животом. Циљ није избацити игре из живота детета, већ разумети које игре му пријају и како их уклопити у породични живот без сукоба.
Разговор и договор
Питање: Како разговарати са дететом које показује отпор према ограничавању игара?
Дрешевић: Слушајте дете, питајте га зашто му је игра важна и шта му се у њој свиђа. Ако дете осети да га разумете, биће отвореније за договор. Потпуне забране ретко дају резултат; боље је наћи баланс и понекад и заједно играти са дететом да бисте боље разумели садржај који конзумира.
Љ.Марковић
Пројекат „Клик за сигурну будућност“ суфинансиран је из буџета Града Краљева. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
