Мајка је ћеркама дала ова имена по узору на врлине које је проповедао Исус Христос. Софија је била удовица и сама је у Риму подизала своје ћерке, Веру која је имала 12 година, Наду (10) и Љубав (9).
Када су у време цара Хадријана почела хапшења хришћана, Софија је са ћеркама заробљена и изведена пред цара. Након што су одбиле да се одрекну своје вере и принесу жртве богињи Артемиди, Хадријан је наредио мучење Софијиних ћерки иако су биле девојчице.
Изведене пред цара све четири, држећи се за руке смерно, али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди. Мајка Софија је саветима охрабривала ћерке, да би истрајале до краја.
– Ваш небесни љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Господ ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде – храбрила их је мајка.
Све једну по једну мучитељи су мучили страшним мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукли су их, секли, бацали у огањ и у врелу смолу и најзад једну за другом мачем посекли.
Мртва тела својих ћерки, Софија је однела изван града и тамо сахранила. Остала је на њиховом гробу три дана и три ноћи молећи се Богу и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где су је блажене душе њених славних ћерки чекале.
Православни хришћани на овај дан треба да се уздрже од злих мисли и посвете се љубави према ближњем.
Данашњи празник нарочито је посвећен мајкама и ћеркама, а стари обичај каже да би данас свака мајка требало да купи неку ситницу ћерки, и још важније, да што више времена проведе са њом и покаже јој своју љубав. То је, уосталом, и највећи од свих поклона.