У мору друштвених мрежа, кратког видеа и непрестаног скроловања, можда звучи као изненађење – али тинејџери у Србији и даље читају. Не сви, не увек, и не оно што се некада сматрало „обавезном литературом“, али читају – из потребе да побегну, разумеју себе, или пронађу свет који им више личи на њихов.
Од Хари Потера до Колин Хувер
Многи млади данас први озбиљан контакт са књигом имају кроз светове фантастике. Хари Потер, Перси Џексон, и сада већ култни „Игрe глади“ били су почетна капија за бројне генерације које сада одрастају. Али нови тренд долази управо са платформе која је често оптуживана да руши концентрацију – ТикТока.
„BookTok“ заједница, односно корисници који препоручују књиге кроз кратке видео-снимке, утицали су на то да књиге попут оних Колин Хувер (Colleen Hoover) постану бестселери међу тинејџерима. Њени наслови попут „It Ends With Us“ или „Verity“ данас се налазе у рукама девојчица и дечака од 14 до 18 година.
„Прво сам видела препоруку на ТикТоку, па сам купила књигу. Сада сам већ прочитала четири од Колин Хувер. Неке су превише драматичне, али ми се свиђа што нису досадне као лектире“, каже шеснаестогодишња Николина П. из Краљева, ученица медицинске школе.
Где је класика?
Питање које многи професори и родитељи постављају – читају ли млади класику? Одговор је: понекад, ако морају. Али има и пријатних изузетака.
„Мени је било баш занимљиво да читам Достојевског, али сам прво гледала клипове који објашњавају ко су ликови, јер је компликовано. Волим и драме, рецимо читање ‘Антигоне’ ми је било баш јако“, каже седамнаестогодишња Ејла К. из Новог Пазара, ученица гимназије.
Управо је начин на који се књиге приближавају младима често кључан. Када се литература представи као жива, а не као мртво слово обавезе, могуће је пробудити интересовање и за дела која су написана пре више векова.
Шта читају, а да није у програму?
Тинејџери често сами бирају књиге које им неко препоручи – било другарица, неко са друштвених мрежа или блогерка која рецензује романе. Велика је популарност љубавних романа, трилера и књига које говоре о менталном здрављу.
„Имам један роман који читам већ трећи пут – ‘The Perks of Being a Wallflower’. Није на српском, али ми је супер јер је баш реалан. Као да је неко написао мој дневник“, каже Николина.
Такође, манге (јапански стрипови) и графички романи добијају све више пажње. Њихова визуелност и брзина читања пријају генерацијама које су навикле на дигиталне формате.
Упутство за родитеље и наставнике?
Уместо да критикујемо шта млади читају, можда је боље да слушамо – шта их то у тим књигама привлачи? Које теме их дотичу? Љубав, несигурност, анксиозност, породични односи, борба за идентитет – све су то теме које и ми одрасли разумемо, ако их прочитамо на правом месту.
А место за читање, било то у парку, соби, или у паузи између учења, и даље постоји.
