Српска православна црква и верници обележавају Светог Саву
Српска православна црква и верници данас обележавају празник Светог Саве, једне од најзначајнијих личности српске историје. Као први српски архиепископ и оснивач аутокефалне Српске православне цркве, Свети Сава остао је упамћен не само као духовни вођа, већ и као просветитељ, миротворац и заштитник деце и школа. Његов дан обележава се у храмовима, школама и домовима широм Србије и дијаспоре.
Празник има дубоке историјске и духовне корене. У црквама се служе литургије, а свештеници благосиљају вернике и децу, подсећајући на вредности које је Свети Сава утемељио – веру, знање, поштовање и заједништво. Кроз векове, његово име постало је синоним за образовање, културу и национални идентитет.
Свети Сава је рођен 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање, а световно име било му је Растко. Веома млад се одрекао световног живота и замонашио на Светој Гори, у руском манастиру Светог Пантелејмона. У Србију се вратио 1208. године, где је измирио завађену браћу и посветио се просветитељском раду, ширећи верске и животне поуке.
Преминуо је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, након дипломатске мисије. Његове мошти су 1237. године пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешева. Због снажног култа који је уживао у народу, у време Банатског устанка 1594. године, велики везир Синан-паша наредио је да мошти Светог Саве буду спаљене на Врачару у Београду.
Празник Светог Саве установљен је као школска слава 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу. Након вишедеценијске забране, поново је враћен у школски календар 1990. године и од тада се свечано обележава у свим образовним установама.
Посебна веза Светог Саве са образовањем и данас је снажно присутна. Школе широм Србије организују приредбе, рецитације и програме у његову част, а деца уче песме и приче које подсећају на значај знања и васпитања. Свети Сава се сматра заштитником ученика, учитеља и школа.
