Сећање на хероје Кошара: 26 година од почетка једне од најтежих битака у новијој српској историји

На данашњи дан, пре 26 година, отпочела је Битка за Кошаре – једна од најтежих и најсимболичнијих битака у новијој историји српске војске. Ова жестока борба, која се водила на југословенско-албанској граници, трајала је 67 дана и однела 108 живота. Постала је симбол отпора, храбрости и борбе за отаџбину.

Рано ујутру 9. априла 1999. године, више од хиљаду и по припадника ОВК, уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и страних инструктора, напало је рејон карауле Кошаре. У том тренутку, на првој линији одбране налазило се нешто више од стотину припадника граничних јединица Војске Југославије.

Напад је био изненадан и силовит. Иако је НАТО до тада гађао друге положаје дуж границе, Кошаре су први пут биле директна мета. Првог дана, одбрана је пукла, а већ другог дана битке караула је пала у руке нападача. Ипак, због неповољног терена – окружена брдима и изложена ватри – тај тактички добитак није донео стратешку предност ОВК.

Уследила је мобилизација: Војска Југославије хитно шаље појачање – пешадијске и специјалне јединице – како би се спречио дубљи продор. До 19. априла фронт је стабилизован, а линије су остале углавном непромењене до краја рата.

Процене војног врха уочи напада биле су да ће евентуална копнена инвазија уследити из правца Македоније, где се већ налазило око 16.000 НАТО војника. Нико није очекивао главни удар преко Кошара. Тај пропуст је оставио простор ОВК и њиховим савезницима да изненаде слабо брањену тачку границе.

Како су дани пролазили, број припадника Војске Југославије на терену је растао до око 1.200, док су снаге ОВК, подржане страним плаћеницима и албанским јединицама, бројале између пет и шест хиљада људи. Циљ агресора био је јасан – пробити линију одбране, продрети у Метохију и приморати ВЈ на фронтални сукоб у ком би НАТО технологија и ваздушна надмоћ дошли до пуног изражаја.

Упркос свим изазовима, Војска Југославије је успела да задржи линију одбране. Агресор је ушао на територију СРЈ у појасу широком свега четири километра и дубоком од неколико стотина до хиљаду метара. Није остварен кључни циљ – продор у унутрашњост Косова и Метохије.

Битка за Кошаре остаје уписана као болна, али поносна страница наше новије историје. Она је подсетник на жртву, храброст и непоколебиву одлучност оних који су се борили за одбрану земље. Данас, сећајући се 108 погинулих, одајемо почаст њиховој жртви и хероизму.