Православни верници обележавају Срђевдан – празник праћен бројним народним обичајима

Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен Светим мученицима Сергију и Вакху, у народу познатији као Срђевдан. Овај дан се прославља и као крсна слава, а за њега се везују бројни обичаји и народна веровања која су се преносила с генерације на генерацију.

Свети Сергије и Вакхо били су римски достојанственици на двору цара Максимијана. Према хришћанском предању, страдали су јер нису желели да се одрекну своје вере и поклоне римским божанствима. Посебно поштовање уживају у Сирији и Либану, крајевима који се доводе у везу са њиховим пореклом. У појединим традицијама на овај празник користе се палмине гранчице као украс.

Срђевдан се поштује и у српском народу, мада број цркава посвећених овим светитељима сведочи о томе да је њихов култ био нарочито распрострањен на нашим просторима током средњег века. Цар Јустинијан подигао им је цркву у Цариграду, након чега се њихово поштовање ширило и према западу. О томе сведоче и бројни храмови који су им били посвећени на подручју између Драча и Дубровника.

У народном предању постоји и прича да су приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова у Милешеву пренете и мошти Светих Сергија и Вакха.

Према народним веровањима, ови светитељи сматрају се заштитницима обућара, опанчара и земљорадника. Некада се веровало да занатлије на Срђевдан треба да оставе алат и да не раде, док ратари избегавају послове са воловима и одлазак у поље. Постоји и предање да Свети Сергије на овај дан обилази обућаре и прославља празник заједно са њима.

За Срђевдан се везују и веровања о здрављу. У народу се некада веровало да овај дан може донети оздрављење онима који пате од срдобоље, односно дизентерије, као и болести костију. Ова предања део су народне традиције и не представљају медицински потврђена веровања.

Према старим обичајима, Срђевдан се сматра и природном границом између јесени и зиме. Народно предање каже и да дивље животиње на овај дан постају мирније и кроткије, што додатно показује колико су се верски празници некада повезивали са природом, пољопривредом и свакодневним животом.