Осамдесет пет година од Априлског рата: почетак страдања и слома Краљевине Југославије
Ове године навршава се 85 година од почетка Другог светског рата на територији Краљевине Југославије, који је започео Априлским ратом 6. априла 1941. године бомбардовањем Београда, а окончан је већ 17. априла потписивањем безусловне капитулације.
Историјски извори указују да је Југославија уочи рата била под снажним притиском сила Осовине да приступи Тројном пакту. Тај споразум потписан је 25. марта 1941. године у Бечу, али је изазвао масовно незадовољство грађана и довео до војног пуча већ 27. марта, када је збачена дотадашња власт и краљ Петар II проглашен пунолетним.
Реакција на политичке промене уследила је убрзо. Немачка је, без објаве рата, 6. априла започела напад на Југославију, уз снажно бомбардовање Београда, у којем су страдали бројни цивили и уништени значајни културни објекти, међу којима и Народна библиотека.
У војним операцијама учествовало је око 870.000 војника сила Осовине, док је југословенска војска располагала са око 600.000 људи, али уз недовољну опремљеност и организацију. Већ у првим данима рата фронтови су се распали, а непријатељске снаге напредовале су из више праваца. Немачке трупе ушле су у Београд 13. априла, док је на делу територије већ била проглашена Независна Држава Хрватска.
Брз слом војске пратили су организациони проблеми, недостатак опреме и дубоке унутрашње поделе. Иако су забележени појединачни примери херојства, они нису могли да промене исход рата. Влада и државни врх повукли су се из земље, а 17. априла потписана је капитулација.
Током краткотрајног Априлског рата заробљено је око 375.000 југословенских војника, док је територија државе подељена између окупационих сила и њихових савезника.
Обележавање ове годишњице представља подсетник на један од најтежих периода у историји, али и на значај очувања историјског памћења и поука које он носи.
