Njegovanje kulture i tradicije – temelj identiteta
U savremenom društvu, koje se razvija brzim tempom, očuvanje kulturnog i tradicijskog naslijeđa predstavlja izazov, ali i obavezu svakog pojedinca i zajednice. Profesor dr Harudin Balić sa Univerziteta za islamske studije u Novom Pazaru govori o značaju kulture, njenoj ulozi u formiranju identiteta i prenošenju vrijednosti na mlađe generacije.
Kultura i tradicija – ogledalo jednog naroda
- Kulturu i tradiciju jednog etnosa čini način življenja, običaji, vrijednosti koje ga čine posebnim – različitim u odnosu na druge – objašnjava profesor Balić.
Kako naglašava, kultura nije statična, već je oblikovana kroz historiju pod uticajem različitih faktora: vjere, jezika, socio-ekonomskog statusa, nivoa obrazovanja, političkog uređenja, pa čak i geografskog položaja.
- Svaki narod kroz historiju, pod raznim uticajima, formira specifičan sistem koji izrasta u kulturu i tradiciju tog naroda – ističe Balić.
U tom smislu, kultura predstavlja identifikacioni pečat jednog naroda, njegovu posebnost i bogatstvo, ali i osnovu za međusobno razumijevanje i saradnju među zajednicama.
Važnost očuvanja identiteta u savremenom društvu
Osvrćući se na značaj očuvanja kulturnog naslijeđa, profesor Balić ističe da „društva opstaju na njegovanju vrijednosti pojedinca i zajednice“. Tokom evolucije kulture, čovjek nastoji da usavrši i unaprijedi način življenja, ali bez zaboravljanja korijena.
- Od izuzetne je važnosti za opstanak društva da svaka generacija očuva kulturološko naslijeđe i postigne napredak i razvoj – naglašava on.
Profesor upozorava na čestu grešku mnogih zajednica širom svijeta – strah od drugog i drugačijeg.
- U interakciji među etnosima dolazi do simbioze i kulturološkog približavanja, što nacionalističke struje vide kao opasnost za sopstveni identitet. A zapravo se radi o prirodnom procesu suživota, saradnje i kulturološke razmjene – objašnjava profesor.
On dodaje da očuvanje sopstvenog identiteta nikada ne smije značiti potiranje drugih: „Naprotiv, kulturološka raznolikost znači bogatstvo određenog društva.“
Profesor Balić pravi jasnu razliku između biološkog opstanka i kulturnog razvoja: „Čovjek će po prirodnim nagonima naći načina da obezbijedi minimum biološke egzistencije. Međutim, kultura je nešto na čemu se mora raditi, što je nužno gajiti i njegovati.“
Vrijednosti koje se prenose kroz generacije
Kada je riječ o prenošenju tradicije na mlađe naraštaje, profesor Balić naglašava tri ključna elementa: vjeru, jezik i običaje.
- Vjera, jezik, običaji su, pored ostalih elemenata kulture, nešto što svaka generacija treba da prenese na naredna pokoljenja – kaže on.
Ovi elementi ne predstavljaju samo vezu sa prošlošću, već i temelj za stabilnu budućnost. Oni mladima pružaju osjećaj pripadnosti i sigurnosti, ali i odgovornost da čuvaju i unapređuju ono što su naslijedili.
Kultura kao put ka zajedništvu
Profesor Balić zaključuje da kultura i tradicija ne smiju biti zatvorene u okvire jednog naroda, već treba da budu mostovi povezivanja.
- Samo kroz međusobno poštovanje i razmjenu možemo izgraditi društvo koje je istovremeno bogato različitostima i snažno u zajedništvu – poručuje on.
U vremenu kada globalizacija briše granice, očuvanje autentičnih kulturnih vrijednosti postaje još važnije. Kultura nije samo nasljeđe prošlosti, već i živi proces koji oblikuje sadašnjost i budućnost – odgovornost koju dijele sve generacije.
Неговање културе и традиције – темељ идентитета
У савременом друштву, које се развија брзим темпом, очување културног и традицијског наслеђа представља изазов, али и обавезу сваког појединца и заједнице. Професор др Харудин Балић са Универзитета за исламске студије у Новом Пазару говори о значају културе, њеној улози у формирању идентитета и преношењу вредности на млађе генерације.
Култура и традиција – огледало једног народа
- Културу и традицију једног етноса чини начин живљења, обичаји, вредности које га чине посебним – различитим у односу на друге – објашњава професор Балић.
Како наглашава, култура није статична, већ је обликована кроз историју под утицајем различитих фактора: вере, језика, социо-економског статуса, нивоа образовања, политичког уређења, па чак и географског положаја.
- Сваки народ кроз историју, под разним утицајима, формира специфичан систем који израста у културу и традицију тог народа – истиче професор.
У том смислу, култура представља идентификациони печат једног народа, његову посебност и богатство, али и основу за међусобно разумевање и сарадњу међу заједницама.
Важност очувања идентитета у савременом друштву
Осврћући се на значај очувања културног наслеђа, професор Балић истиче да „друштва опстају на неговању вредности појединца и заједнице“. Током еволуције културе, човек настоји да усаврши и унапреди начин живљења, али без заборављања корена.
- Од изузетне је важности за опстанак друштва да свака генерација очува културолошко наслеђе и постигне напредак и развој – наглашава он.
Професор упозорава на честу грешку многих заједница широм света – страх од другог и другачијег.
- У интеракцији међу етносима долази до симбиозе и културолошког приближавања, што националистичке струје виде као опасност за сопствени идентитет. А заправо се ради о природном процесу суживота, сарадње и културолошке размене – објашњава Балић.
Он додаје да очување сопственог идентитета никада не сме значити потирање других: „Напротив, културолошка разноликост значи богатство одређеног друштва.“
Професор Балић прави јасну разлику између биолошког опстанка и културног развоја: „Човек ће по природним нагонима наћи начина да обезбеди минимум биолошке егзистенције. Међутим, култура је нешто на чему се мора радити, што је нужно гајити и неговати.“
Вредности које се преносе кроз генерације
Када је реч о преношењу традиције на млађе нараштаје, професор Балић наглашава три кључна елемента: веру, језик и обичаје.
- Вера, језик, обичаји су, поред осталих елемената културе, нешто што свака генерација треба да пренесе на наредна покољења – каже он.
Ови елементи не представљају само везу са прошлошћу, већ и темељ за стабилну будућност. Они младима пружају осећај припадности и сигурности, али и одговорност да чувају и унапређују оно што су наследили.
Култура као пут ка заједништву
Професор Балић закључује да култура и традиција не смеју бити затворене у оквире једног народа, већ треба да буду мостови повезивања.
- Само кроз међусобно поштовање и размену можемо изградити друштво које је истовремено богато различитостима и снажно у заједништву – поручује он.
У времену када глобализација брише границе, очување аутентичних културних вредности постаје још важније. Култура није само наслеђе прошлости, већ и живи процес који обликује садашњост и будућност – одговорност коју деле све генерације.
Љ.Марковић
