Кључне дигиталне вештине за децу у наредним деценијама – Како припремити децу за свет који се стално мења

У доба брзог технолошког напретка, питање које све више брине родитеље и наставнике гласи: које дигиталне вештине ће бити неопходне деци у будућности и како их припремити за занимања која још не постоје? Владимир Дрешевић из ИТ академије дели своје увиде и савете.
Дигиталне вештине будућности
Питање: Које дигиталне вештине ће бити неопходне деци у наредним деценијама?
Владимир Дрешевић: Деца ће морати да знају много више од скроловања и слања порука. Веома важно је да овладају програмирањем, радом са подацима, сајбер безбедношћу и вештачком интелигенцијом. То је основа данас, а сигурно ће бити и сутра. У суштини је важно да изађу из зоне пасивног конзумирања и постану креатори.
Припрема за послове који још не постоје
Питање: Како родитељи и школе могу припремити децу за занимања која још увек не постоје?
Дрешевић: Не треба их припремати конкретно за један посао, већ за учење и сналажење. Ако деца науче да мисле, сарађују и брзо прихватају нове ствари, спремна су за све. Данас се свет мења из дана у дан, и због тога је немогуће све предвидети.
Критичко размишљање и дигитална писменост
Питање: Да ли критичко размишљање и дигитална писменост постају важнији од традиционалног знања?
Дрешевић: Тачно тако. Није више важно само шта знаш, већ шта уме да урадиш са тим знањем. Ако дете уме да провери извор информација, размишља самостално и разликује чињенице од глупости, то је данас најважније. Знање је данас доступније него икада, али примена тог знања је често лошија, посебно с експанзијом вештачке интелигенције.
Технологија и развој емотивне интелигенције
Питање: На који начин технологија утиче на развој емотивне интелигенције код деце?
Дрешевић: Ако се користи паметно, технологија може помоћи у комуникацији, изражавању себе и развоју позитивних емоција. Али ако замени стварни контакт и разговор, онда настаје проблем – без живе комуникације тешко је развити праву емпатију.

Како дете учинити креатором, а не само потрошачем
Питање: Како осигурати да дете буде корисник, а не само потрошач технологије?
Дрешевић: Покажите детету да уз помоћ компјутера, таблета или телефона може да створи нешто своје – да направи видео, цртеж, лого, блог или веб сајт. Ако види да не мора само да гледа и бескрајно скролује, него да може да ствара, другачије ће гледати на технологију. Ако родитељима та тема није блиска, могу уписати дете на курсеве или обуке за креирање дигиталних садржаја.
Претерана дигитализација и дечја креативност
Питање: Може ли претерана дигитализација угрозити креативност и емпатију код нових генерација?
Дрешевић: Враћамо се на стару причу – деца треба да се играју напољу, баве спортом, маштају, цртају, певају, баве се музиком или другим облицима уметности. Технологија је сјајна, али не сме да поједе све остало што чини детињство. Видео игре и технологија треба да буду део здравог детињства, али у нормалној и здравој мери.
Љ.Марковић
Пројекат „Клик за сигурну будућност“ суфинансиран је из буџета Града Краљева. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.





