Kako društvene mreže mogu pomoći u očuvanju kulturnog i jezičkog identiteta?

U vremenu kada granice sve više gube na značaju, a digitalni svijet postaje mjesto susreta, sve veći broj ljudi iz dijaspore nastoji da sačuva svoje korijene, jezik i kulturu putem interneta. Kako kaže komunikolog Vladimir Trifunović, društvene mreže mogu biti snažan instrument u očuvanju identiteta ako se koriste na pravi način.

  • Mogu pomoći tako što će se širiti dobre informacije prema dijaspori i ohrabrivati njena uloga prema matici. Sama riječ dijaspora dolazi od grčkih riječi dia (preko/kroz) i spora (sjeme), što znači da je njena uloga da “sije dobro sjeme” – od informacija do načina života. Ako dijaspora ne “dijaspore”, onda će prihvatiti “tuđe sjeme” i zaboraviti vlastite korijene – objašnjava Trifunović.

On dodaje da su pripadnici dijaspore svojevrsni ambasadori svog naroda, jezika i kulture, te da se upravo putem društvenih mreža može njegovati osjećaj pripadnosti i odgovornosti prema matici.

  • Kao što je vladika Nikolaj Velimirović govorio: “Kad kuća gori, gasi se tako što izađeš van i gasiš požar spolja.” Tako i dijaspora, ako u matici “požar” gori, može pomoći da se on ugasi, makar duhovno i informativno – naglašava on.

Prednosti i rizici digitalnih medija u prenošenju tradicije

Prema riječima našeg sagovornika, digitalni mediji pružaju jedinstvenu priliku da se tradicija, običaji i kulturne vrijednosti prenesu mlađim generacijama. Ipak, pored brojnih prednosti, postoje i rizici.

  • Prednosti su brojne – informacije se danas mogu brzo i lako širiti, a mladi mogu učiti o svojoj kulturi putem videa, tekstova, podcasta ili online zajednica. Ali, minus je što sadržaj često može biti netačan. U eri vještačke inteligencije sve je teže razlikovati istinu od laži. Mladi uvijek trebaju da provjere prije nego što nešto podijele – savjetuje Trifunović.

On dodaje da nepažljivo dijeljenje neprovjerenih informacija može dovesti do gubitka povjerenja i stvaranja pogrešne slike o tradiciji ili historiji, što je posebno osjetljivo kada se radi o nacionalnom i vjerskom identitetu.

Lokalni mediji kao čuvari zajedništva

Posebnu ulogu u očuvanju kulturnog i duhovnog jedinstva imaju lokalni i regionalni online mediji. Iako, kako ističe Trifunović, mnoge redakcije danas nemaju dovoljno interesa za teme koje podstiču dijalog i pomirenje, upravo takvi mediji mogu biti pokretači pozitivnih promjena.

  • Nažalost, nema mnogo medija koje zanima takav narativ. Vlasnike često ne zanima pomirenje, jer to “ne prodaje priču”. Ali baš zato je važno da postoje izuzeci – mediji koji objavljuju korisne, istinite i inspirativne sadržaje. Takvi portali i novinari imaju ogroman značaj, jer mogu podsjetiti ljude da je mnogo više onoga što nas spaja nego razdvaja – smatra naš sagovornik.

On podsjeća i na riječi iz Kur’ana (El-Maida 5:82): “Najbliži po ljubavi muslimanima su oni koji govore: ‘Mi smo kršćani’, zato što među njima ima svećenika i monaha i što se oni ne ohole.” Upravo u tom duhu, dodaje, iskreno religiozni ljudi, bilo muslimani bilo kršćani, najbolje mogu graditi mostove razumijevanja i povezanosti.

  • Samo ako dijelimo pravu i korisnu informaciju, bez obzira na vjeru, možemo izgraditi zajedništvo. Zato pozivam sve čitatelje da koriste medije kao sredstvo spajanja, a ne razdvajanja – poručio je Vladimir Trifunović.

Digitalno vrijeme – nova prilika za očuvanje identiteta

Digitalna era, ma koliko djelovala otuđujuće, pruža jedinstvenu priliku za očuvanje kulturnog i jezičkog naslijeđa. Društvene mreže, lokalni mediji i internet zajednice mogu postati prostor u kojem se stari običaji i vrijednosti prilagođavaju savremenom vremenu.

Snaga jednog naroda ne leži samo u brojnosti, nego u sposobnosti da se međusobno razumije, podrži i ne zaboravi svoje korijene – ma gdje živio.

Како друштвене мреже могу да помогну у очувању културног и језичког идентитета?

У времену када границе све више губе на значају, а дигитални свет постаје место сусрета, све већи број људи из дијаспоре настоји да сачува своје корене, језик и културу путем интернета. Како каже комуниколог Владимир Трифуновић, друштвене мреже могу бити снажан инструмент у очувању идентитета ако се користе на прави начин.

  • Могу помоћи тако што ће се ширити добре информације према дијаспори и охрабривати њена улога према матици. Сама реч дијаспора долази од грчких речи диа (преко/кроз) и спора (семе), што значи да је њена улога да „сије добро семе“ – од информација до начина живота. Ако дијаспора не „дијаспори“, онда ће прихватити „туђе семе“ и заборавити властите корене – објашњава Трифуновић.

Он додаје да су припадници дијаспоре своје врсни амбасадори свог народа, језика и културе, те да се управо путем друштвених мрежа може неговати осећај припадности и одговорности према матици.

  • Као што је владика Николај Велимировић говорио: „Кад кућа гори, гаси се тако што изађеш ван и гасиш пожар споља.“ Тако и дијаспора, ако у матици „пожар“ гори, може помоћи да се он угаси, макар духовно и информативно – наглашава он.

Предности и ризици дигиталних медија у преношењу традиције

Према речима нашег саговорника, дигитални медији пружају јединствену прилику да се традиција, обичаји и културне вредности пренесу млађим генерацијама. Ипак, поред бројних предности, постоје и ризици.

  • Предности су бројне – информације се данас могу брзо и лако ширити, а млади могу учити о својој култури путем видеа, текстова, подкаста или онлајн заједница. Али, мана је што садржај често може бити нетачан. У ери вештачке интелигенције све је теже разликовати истину од лажи. Млади увек треба да провере пре него што нешто поделе – саветује Трифуновић.

Он додаје да непажљиво дељење непроверених информација може довести до губитка поверења и стварања погрешне слике о традицији или историји, што је посебно осетљиво када је реч о националном и верском идентитету.


Локални медији као чувари заједништва

Посебну улогу у очувању културног и духовног јединства имају локални и регионални онлајн медији. Иако, како истиче Трифуновић, многе редакције данас немају довољно интересовања за теме које подстичу дијалог и помирење, управо такви медији могу бити покретачи позитивних промена.

  • Нажалост, нема много медија које занима такав наратив. Власнике често не занима помирење, јер то „не продаје причу“. Али баш зато је важно да постоје изузеци – медији који објављују корисне, истините и инспиративне садржаје. Такви портали и новинари имају огроман значај, јер могу подсетити људе да је много више онога што нас спаја него раздваја – сматра наш саговорник.

Он подсећа и на речи из Кур’ана (Ел-Маида 5:82): „Најближи по љубави муслиманима су они који говоре: ‘Ми смо кршћани’, зато што међу њима има свештеника и монаха и што се они не охоле.“ Управо у том духу, додаје, искрено религиозни људи, било муслимани било хришћани, најбоље могу градити мостове разумевања и повезаности.

  • Само ако делимо праву и корисну информацију, без обзира на веру, можемо изградити заједништво. Зато позивам све читаоце да користе медије као средство спајања, а не раздвајања – поручио је Владимир Трифуновић.

Дигитално време – нова прилика за очување идентитета

Дигитална ера, ма колико деловала отуђујуће, пружа јединствену прилику за очување културног и језичког наслеђа. Друштвене мреже, локални медији и интернет заједнице могу постати простор у којем се стари обичаји и вредности прилагођавају савременом времену.

Снага једног народа не лежи само у бројности, већ у способности да се међусобно разуме, подржи и не заборави своје корене – ма где живео.

Љ.Марковић