Živimo u vremenu velikih i brzih promjena, koje se osjete i u našim selima i gradovima. Do kraja prošlog vijeka, kulturne promjene su se dešavale polako i gotovo neprimjetno, dok danas svjedočimo ubrzanom toku promjena u načinu života, društvenim navikama i kulturnim običajima.
Ruralne sredine, koje su nekada bile pune života, djece, pjesme i igre, danas se suočavaju sa praznjenjem i odlaskom mladih u gradove. S druge strane, urbane sredine donose nove mogućnosti, ali i izazove – globalizacija i ubrzan način života ponekad stvaraju udaljenost među ljudima, smanjujući prostor za održavanje veze sa tradicijom i duhovnim vrijednostima.
U ovom intervjuu razgovaramo sа profesorom doktorom Hajrudinom Balićem, sa Univerziteta za islamske studije, o tome kako se kultura može očuvati u selima i gradovima, koje institucije mogu doprinijeti tome i kako primjeri dobre prakse pokazuju da je moguće uspostaviti ravnotežu između tradicije i modernog.
*Sa kojim se najvećim izazovima danas suočavaju ruralne sredine kada je u pitanju očuvanje kulture i tradicije?
- Živimo vrijeme koje sa sobom nosi velike i ubrzane promjene. Do kraja prošlog vijeka promjene i evolucija u kulturi dešavala se tiho, sporo i skoro neprimjetno. Međutim, već nekoliko decenija, a pod raznim uticajima, tok promjena dešava se brzo, a rezultati su vidni. Najveća promjena događa se u našim ruralnim sredinama, koje ne liče na ono što su bile prije samo nekoliko decenija. Sela su bila puna naroda i odvijao se život u punom jeku, dok danas se sela prazne i sa nestankom žagora djece, utišanjem pjesme i igre mladih nestaje i kultura života na selu koja je trajala vjekovima na ovim prostorima.
*Koliko migracija mladih iz sela u gradove utiče na nestanak određenih običaja i tradicionalnih zanimanja?
- Migracija je osnovni faktor nestanka sela i seoskog života, pa i kulture. Posljedice za društvo su ogromne, kako ekonomske, sociološke tako i kulturološke. Socio-ekonomske se možda mogu i nadoknaditi drugačijom organizacijom privrede, međutim kulturološki gubitak je nenadoknadiv.
*Na koji način vjerske i obrazovne institucije mogu doprinijeti oživljavanju kulturnog života u selima?
- Vjerske i obrazovne ustanove imaju značajnu ulogu u njegovanju kulturnog života u društvu. Svaka na svoj način u domenu svog djelovanja doprinose da se očuva zaostavština kako materijalne tako i nematerijalne kulture. Selo je danas sredina u kojoj je smanjen nivo kulturnih dešavanja i svaki vid podrške i organizacije na tom planu je itekako dobro došao. Ljudi na selu željni su druženja, razgovora, okupljanja, a vjerski službenici su sada rado viđeni sagovornici među pretežno starijom populacijom koja je ostala na selu.
* Možete li navesti primjer uspješne prakse očuvanja tradicije u nekoj ruralnoj sredini u našem regionu?
- Ja živim u Sandžaku gdje, za razliku od mnogih dijelova Srbije, u selima još uvijek živi solidna populacija mladih ljudi i Islamska zajednica je u većim seoskim centrima izgradila centre koji služe za okupljanje djece, omladine, pa i starijih. U tim centrima se organizira vjerska nastava, kulturni događaji i sportske aktivnosti. Ovo je način da ljudi na selu osjete da su dio zajednice i da život na selu ne znači izoliranost i zaostalost.
*Kako globalizacija i savremeni način života utiču na očuvanje kulturnih vrijednosti u gradskim sredinama?
- Globalizacija je proces koji neumoljivo teče i ljudi u manjim ili većim sredinama, htjeli ili ne, navikavaju se na novi način življenja. Pored svih benefita, globalizacija sa sobom nosi i opasnosti od koji su otuđenost običnog čovjeka i izoliranost od društva. Gradske sredine postaju neka vrsta zajedničke kuće u kojoj ljudi žive jedni pored drugih, ali na način da se ne druže, komuniciraju, posluju, već je sve svedeno na minimalni vid poslovno-interesne komunikacije. U takvim okolnostima vrlo je malo prostora za očuvanje tradicionalnih navika, kulturoloških odlika. Na odgovornima je zadatak da se prilagode promjenama u društvu i da u duhu istih organiziraju načine kako bi ljude animirali da se ipak druže, žive jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih.
*Na koji način se u urbanim sredinama može održati veza sa korijenima, tradicijom i duhovnim vrijednostima?
- Ustanove kulture najbolji su način njegovanja kulture u jednoj zajednici. Nužno je pružiti podršku ustanovama kulture kako bi što viši broj ljudi pokrili svojim radom, kako direktno kroz članstva i neposredni rad sa njima, tako i kroz širi društveni uticaj putem medija i ostalih vidova komunikacije sa masama.
*Može li grad poput Novog Pazara poslužiti kao most između tradicije i modernog, i kako se ta ravnoteža može postići?
- Novi Pazar je grad koji spaja mnoge različitosti i on je po tome svojevrsni dragulj na ovom prostoru. Spoj islama i kršćanstva, istočnih običaja sa onima na Zapadu, islamske kulturne baštine u srcu Evrope, prije svega ljudi različitih nacija i vjera koji pokazuju kako se može biti različit, a opet zajedno u harmoniji živjeti. Najupečatljivije je to da su ljudi u Novom Pazaru pokazali kako se može spojiti moderno sa tradicionalnim kroz očuvanje običaja i napretkom u duhu savremenog.
Између традиције и модерног: очување културе у руралним и урбаним срединама
Живимо у времену великих и брзих промена, које се осећају и у нашим селима и градовима. До краја прошлог века, културне промене су се дешавале полако и готово неприметно, док данас сведочимо убрзаном току промена у начину живота, друштвеним навикама и културним обичајима.
Руралне средине, које су некада биле пуне живота, деце, песме и игре, данас се суочавају са празњењем и одласком младих у градове. С друге стране, урбане средине доносе нове могућности, али и изазове – глобализација и убрзан начин живота понекад стварају удаљеност међу људима, смањујући простор за одржавање везе са традицијом и духовним вредностима.
У овом интервјуу разговарамо са професором доктором Хајрудином Балићем, са Универзитета за исламске студије, о томе како се култура може очувати у селима и градовима, које институције могу допринети томе и како примери добре праксе показују да је могуће успоставити равнотежу између традиције и модерног.
*Са којим се највећим изазовима суочавају руралне средине када је реч о очувању културе и обичаја?
- Живимо време које са собом носи велике и убрзане промене. До краја прошлог века промене и еволуција у култури дешавале су се тихо, споро и скоро неприметно. Међутим, већ неколико деценија, под разним утицајима, ток промена дешава се брзо, а резултати су видљиви. Највећа промена догађа се у нашим руралним срединама, које не личе на оно што су биле пре само неколико деценија. Села су била пуна народа и живот се одвијао у пуном јеку, док данас се села празне и са нестанком жагора деце, утишавањем песме и игре младих нестаје и култура живота на селу која је трајала вековима на овим просторима.
*Колико миграција младих из села у градове утиче на нестанак појединих обичаја и традиционалних занимања?
- Миграција је основни фактор нестанка села и сеоског живота, па и културе. Последице за друштво су огромне, како економске, социолошке, тако и културолошке. Социо-економске се можда могу надокнадити другачијом организацијом привреде, међутим културолошки губитак је ненадокнадив.
*Да ли верске и образовне институције могу одиграти већу улогу у оживљавању културног живота на селу и на који начин?
- Верске и образовне установе имају значајну улогу у његовању културног живота у друштву. Свака на свој начин, у домену свог деловања, доприноси да се очува заоставштина како материјалне, тако и нематеријалне културе. Село је данас средина у којој је смањен ниво културних дешавања и сваки вид подршке и организације на том плану је итекако добродошао. Људи на селу жељни су дружења, разговора, окупљања, а верски службеници су сада радо виђени саговорници међу претежно старијом популацијом која је остала на селу.
*Можете ли навести пример успешне праксе очувања традиције у некој руралној средини у нашем региону?
- Живим у Санџаку где, за разлику од многих делова Србије, у селима још увек живи солидна популација младих људи, а Исламска заједница је у већим сеоским центрима изградила центре који служе за окупљање деце, омладине, па и старијих. У тим центрима се организује верска настава, културни догађаји и спортске активности. Ово је начин да људи на селу осете да су део заједнице и да живот на селу не значи изолацију и заосталост.
*Како глобализација и савремени начин живота утичу на очување културе у градским срединама?
- Глобализација је процес који неумољиво тече и људи у мањим или већим срединама, хтели или не, навикавају се на нови начин живота. Поред свих бенефита, глобализација са собом носи и опасности од којих су отуђеност обичног човека и изолација од друштва. Градске средине постају нека врста заједничке куће у којој људи живе једни поред других, али на начин да се не друже, не комуницирају и не послују, већ је све сведено на минимални вид пословно-интересне комуникације. У таквим околностима веома је мало простора за очување традиционалних навика и културолошких одлика. На одговорнима је задатак да се прилагоде променама у друштву и у духу истих организују начине како би људе анимирали да се ипак друже, живе једни са другима, а не једни поред других.
*На који начин се у урбаним срединама може неговати веза са коренима, традицијом и духовним вредностима?
- Установе културе најбољи су начин његовања културе у једној заједници. Неопходно је пружити подршку установама културе како би што већи број људи обухватили својим радом, како директно кроз чланства и непосредни рад са њима, тако и кроз шири друштвени утицај путем медија и осталих видова комуникације са масама.
*Да ли градови попут Новог Пазара могу бити мост између традиције и модерног и како се та равнотежа може постићи?
- Нови Пазар је град који спаја многе различитости и он је по томе својеврсни драгуљ на овом простору. Спој ислама и хришћанства, источних обичаја са оним на Западу, исламске културне баштине у срцу Европе, пре свега људи различитих нација и вера који показују како се може бити различит, а ипак заједно у хармонији живети. Најупечатљивије је то да су људи у Новом Пазару показали како се може спојити модерно са традиционалним кроз очување обичаја и напредак у духу савременог.
Љ.Марковић
