Интернет није играчка: како заштитити децу у дигиталном свету

У време када деца све више одрастају уз мобилне телефоне, таблете и друштвене мреже, родитељи се суочавају са новим изазовима – како их заштитити у онлајн окружењу, а да се притом не наруши њихова приватност? Владимир Дрешевић из ИТ академије, едукатор за дигиталну безбедност, каже да је кључ у поверењу, а не у контроли.

• Дете никада не би смело да дели своје пуно име и презиме, адресу, број телефона, име школе, распоред часова, лозинке, па чак ни фотографије које откривају локацију или детаље из приватног живота. Све то може да искористи неко ко нема добре намере – упозорава Дрешевић.

Он додај да деца често немају свест о томе да нешто што њима делује безазлено, попут „ево нас испред школе“, може представљати озбиљан безбедносни ризик.

Према његовим речима, родитељи треба да буду део онлајн живота своје деце, али не као „надзорне камере“, већ као партнери.

• Најбољи приступ није шпијунирање, већ однос поверења. Родитељи треба да буду присутни, да разговарају с дететом, да заједно подешавају налоге, ограниче видљивост профила, и да отворено говоре о потенцијалним опасностима. Циљ није да се контролише сваки клик, већ да дете зна да у родитељу има савезника – истиче он.

Када је реч о најчешћим онлајн претњама, наш саговорник наводи више облика злоупотреба: лажно представљање, уцене, крађе налога, али и вршњачко насиље – све чешће у виду тзв. cyberbullying-а.

• Некад је довољно да дете прихвати непознатог пратиоца или кликне на сумњив линк. Напади не морају бити технички сложени – често су последица наивности и недостатка знања – објашњава он.

А како препознати лажне профиле?

• Не постоји непогрешив начин, али има јасних знакова. Ако неко има мало објава, чудне слике, избегава видео позиве, поставља неумесна питања или жели да што пре пређе на приватну комуникацију – то су аларми. Децу треба охрабрити да одмах пријаве такве контакте родитељима, чак и ако нису сигурна зашто им нешто делује „чудно“ – наглашава Дрешевић.

Уз разговор и поверење, постоје и конкретни дигитални алати који могу помоћи родитељима. Апликације попут Google Family Link, Microsoft Family Safety или Qustodio омогућавају основни надзор над тиме како дете користи уређај – без нарушавања приватности.

• Поред тога, свака друштвена мрежа има подешавања приватности – ко може да види профил, шаље поруке, или коментарише садржај. Али најважније је да се деца уче дигиталној писмености. Постоје одличне бесплатне платформе као што је Be Internet Awesome од Google-а или NetSmartz, које кроз игре и примере уче децу како да се понашају у онлајн свету – додаје он.

Дрешевић поручује: „Најбоља заштита није у апликацији, већ у знању.“

То значи да и родитељи морају да уче, прилагоде се дигиталном добу и, уместо да изолују дете од интернета, науче га да у њему плива сигурно и самостално.

Јер, иако интернет није играчка, дете у дигиталном свету и даље остаје дете – рањиво, знатижељно и жедно искуства. А управо ту почиње одговорност свих нас.

Љ.Марковић

Пројекат „Клик за сигурну будућност“ суфинансиран је из буџета Града Краљева. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.