Физичка активност као школска навика и темељ социјалних вештина

У доба дигиталних технологија и електронских уређаја, када већина деце проводи часове пред мобилним телефонима и таблетима, важност редовне физичке активности у школама никада није била већа. У Основној школи „Вук Караџић“ у Новом Пазару, професор физичког васпитања Един Салиховић већ двадесет година усмерава ученике ка здравим навикама, развоју моторичких способности, али и социјалних вештина које су важне за целоживотно учење.

  • Верујте, наша деца су веома заинтересована што се тиче наставе физичког васпитања – каже Салиховић.

Али да би њихова пажња била максимално усмерена на рад и учење, он је увео један свој, прилагођени режим: пре сваког часа, ученици одлажу телефоне и друге електронске уређаје у специјалне ормариће.

  • Када им одузмемо телефон и све електронске уређаје које користе, они се додатно заинтересују и посвете раду – истиче професор.

Салиховић наглашава да три часа физичког недељно нису довољна за развој свих способности, па се током тих сусрета посебна пажња посвећује мотивисању деце и осмишљавању активности које ће бити забавне, али и едукативне.

  • Најпопуларнији спортови су, као и на нивоу целе Србије, колективни – фудбал и одбојка, а у последње време све више и кошарка међу ученицима седмог и осмог разреда – објашњава он.

Почетак часа, по Салиховићевим речима, увек има свој ритуал: ученици се упознају са предметом наставе, припремају опрему и одлажу све потенцијално опасне реквизите, као што су минђуше. Затим следи уводно загревање и вежбе обликовања тела, након чега се наставља рад по програму или, у зависности од атмосфере, кроз спортске игре попут фудбала или кошарке.

  • Кроз игру решавамо елементе пажње, концентрације и моторике – објашњава професор.

Адолесценција – период убрзаног развоја

Посебан значај Салиховић придаје периоду адолесценције, када тело и психа младих пролазе кроз бројне промене.

  • У том периоду, који почиње већ од 10-11 година, важно је усмерити децу на правилне навике, не само у спорту, већ и у понашању. Кроз физичке активности развијамо раст, моторичку координацију, снагу и изражајност – каже он.

Физичке тестове које професор редовно спроводи ученици доживљавају као мотив више.

  • Имам ђаке који тренирају професионално – фудбал, одбојку. Када остали виде резултате тих вршњака, мотивишу се и сами желе да буду бољи. Чак и кроз једноставне вежбе као што су чучњеви или скокови, они увиђају значај труда и дисциплине – објашњава Салиховић.

Колективни спортови развијају социјалне вештине

Он истиче и значај колективних игара за развој социјалних вештина. Ученици уче да комуницирају, сарађују, решавају конфликте и поштују правила – вештине које ће им бити потребне и у животу ван школе.

  • Не ради се само о физичким способностима, већ и о учењу како да се понашамо у групи, како да поштујемо друге и како да будемо део заједнице – каже професор.

Салиховић је јасан: редовна физичка активност није само здравствена потреба, већ и алат за емоционални и социјални развој.

  • Кроз мотивисање и усмеравање ученика на праве активности, развијамо њихову самодисциплину, пажњу, концентрацију и сарадњу. Свако дете има потенцијал да напредује и учи, само је потребно створити услове за то – истиче он.

ОШ „Вук Караџић“ и њен професор физичког васпитања показују како редовна активност и добре наставне праксе могу обликовати здраву, социјално одговорну и мотивисану младу генерацију. У времену када су екрани све присутнији, управо ове вредности остају темељ развоја сваког детета, спајајући тело, ум и срце у једну хармоничну целину.

Пројекат „Победници расту у школама“ суфинансиран је из буџета Града Новог Пазара. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.