Данас обележавамо Благовести

Српска православна црква и верници данас обележавају Благовести, један од највећих и најрадоснијих хришћанских празника, који се традиционално слави 7. априла, девет месеци уочи Божића.

Празник је посвећен сећању на тренутак када је архангел Гаврило објавио Пресветој Богородици да је изабрана да роди Исуса Христа, чиме, према хришћанском учењу, почиње историја Новог завета и духовна обнова човечанства.

Благовести се сматрају празником наде и нових почетака. У народу се верује да је ово повољан дан за покретање важних послова, доношење животних одлука и почетак радова, попут сетве или калемљења воћа.

Иако падају у време Великог поста, на овај дан је дозвољена употреба рибе, што представља изузетак и симбол радости празника. Дан након Благовести посвећен је архангелу Гаврилу, веснику радосних вести.

Празник прати и богатство народних обичаја. Некада су се уочи Благовести ложиле ватре и окупљали мештани, верујући да ће прескакање ватре донети заштиту од змија. Постојало је и веровање да тог дана не треба помињати змије, јер се тада буде из зимског сна, као и да се избегавају одређени послови.

Посебан значај Благовести имају за жене, које се на овај дан моле за здравље и потомство. У народу се верује и да време на Благовести може наговестити каква ће бити година – ведро небо означава родну и здраву годину.

Благовести и данас заузимају важно место у духовном животу верника, као симбол радости, вере и обнове.