Pre sedam godina u gradu na Ibru osnovano je još jedno udruženje osoba sa invaliditetom pod nazivom ,„CAPRE DIEM – Iskoristiti dan“. Tog 10. oktobra 2017. godine dve humane duše, Jelena Jevtović i Jelena Petrović, došle su na ideju da osnuju udruženje gde bi osobe sa invaliditetom, kao i one same, mogle da se druže, uče i vežbaju. Sedam godina kasnije ovo udruženje broji 25 članova osoba sa invaliditetom, a u to se računaju i članovi koji su pridruženi (po osnovnoj bolesti učlanjeni su u druga udruženja koji su istovremeno i članovi Carpe Diema).
-Po statutu članovi udruženja moraju imati više od 18 godina. U udruženju imamo članove sa raznim dijagnozama jer po zakonu o udruženjima na to imamo pravo. Takva udruženja se nazivaju cross disability udruženja – objašnjava nam predsednica Milena Jevtović.
Ko je Jelena Jevtović?
Jelena Jevtović je bila predsednica udruženja od njenog osnivanja. Borila se za jednakost i ravnopravnost svih osoba, protiv diskriminacije, najviše se zalagala za uklanjanje arhitektonskih barijera jer je dosta putovala i videla u Engleskoj, Italiji, Grčkoj kako je sve dostupno za OSI. Ona je premunula 21. septembra prošle godine.
Prema rečima sadašnje predsednice udruženja i njene majke, Milene Jevtović, od njene smrti je organizovano više izložbi koje su njoj posvećene. Bila je izvanredan slikar, fotograf, grafički dizajner. Kako bi sačuvali deo uspomene na nju, na svakoj manifestaciji, na kojoj su članovi ovog udruženja, učestvovali nosili su majice sa njenim likom.
Pokojna Jelena Jevtović je bila učesnica mnogih sportskih događaja a najviše maratona od Sarajeva, Beograda, Kruševca, Kragujevca…
– U njenoj organizaciji je još par članova udruženja učestvovalo na Beogradskom maratonu. Ove godine smo hteli da organizujemo trku u Kraljevu koja bi nosila njeno ime, ali je lokalna uprava, zbog već utvrđene aktivnosti, isplanirala trku koja nosi naziv,, Ulicama Kraljeva“- kazala je Milena.
Ako ne u Kraljevu, a onda u Kragujevcu
Sobzirom da nisu uspeli na vreme da se dogovore sa Gradom, organizovana je humanitarna trka u Kragujevcu. Juče su članovi Udruženja Carbe Diem u Kragujevcu učestvovali na Humanitarnoj trci posvećenoj upravo prerano preminuloj Jeleni i devojčici Ljubici Stević, oboleloj od cerebralne paralize, epilepsije i strabizma.
deo atmosfere u Kragujevcu
Šta je potrebno osobama sa invaliditetom, a šta njihovim udruženjima?
Kada govorimo o osobama sa invaliditeto prva asocijacija nam je da je to osetljiva grupa stanovnika. Zašto je to tako? Pođimo od sebe! Umesto da ih „čudno“ posmatramo i sklanjamo se od istih trebalo bi da se potrudimo da im pomognemo da se uključe u svakodnevne društvene tokove. Malo empatije nije na odmet, zar ne?
- Kada razgovaram sa svojim članovima oni se često žale na mnogo šta. Najčešće su to nemogućnost ostvarivanja svojih prava, male invalidske penzije, arhitektonske barijere, otežano ostvarivanje prava na banje, tudju negu i pomoć, diskriminaciju… Kada govorimo o udruženjima, prvo što je potrebno jeste stalni izvor prihoda. Veliki broj udruženja ima finansijski priliv samo od projekata tako da ne može da finansira redovne troškove. Potrebna je pravna služba koja bi pomogla da se primenjuju zakoni o OSI, socijalne usluge koje se pružaju nisu dostupne svima kojima su potrebne, nepostojanje dnevnog boravka ili predah centra – naglašava Jevtović.
Kako je dodala, ove godine su realizovali tri projekta, dva velika i jedan manji. Od radionica su imali ili imaju još uvek dekupaž, psihološke radionice, majsku izložbu, izlet u Beograd, sportsku radionicu – stoni tenis…
Pomenuli ste diskriminaciju, da li je ona još uvek prisutna?
- Diskriminacija uvek postoji i to se neće promeniti ni za 50 godina. Fizički invaliditet se poistovećuje sa intelektualnim. Njima se retko ko direktno obraća kada je sa njima pratioc, i što je najgore to se dešava u ustanovama u kojima ne bi trebalo – kod lekara, specijaliste u poliklinikama, u bolnicama, u centrima za socijalni rad. Naravno da ima i pozitivnih primera kao na primer Milica Jelić koja je socijalni radnik i predhodna direktorka Centra za lokalne usluge u Kraljevu. Predivno, obrazovano biće puno strpljenja, razumevanja i poštovanja – odgovara nam ona.
Šta promeniti?
Kako bi se poboljšao položaj osoba sa invaliditetom potrebno je da se ovoj temi posveti veća pažnja, a na oji način otkriva nam predsednica Milena:
- Mislim da bi trebalo da se organizujuju tribine na kojima bi svaka osoba sa invaliditetom iznela svoje mišljenje, probleme i životne priče. Na taj način ćemo najlakše uočiti šta ih najviše tišti i šta su prioriteti. Nažalost, koliko god mi pričali o diskriminaciji, zanemarivanju od strane porodice to je nešto što oni najčešće ne prepoznaju kao problem jer su se vremenom saživeli sa tim – zaključuje Milena Jevtović i dodaje da će se i u budućnosti boriti da opstanu i istraju.
Lj.Marković
Projekat „Znam kako se osećam“ sufinansiran je iz budžeta Grada Kraljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
