Амброзија – тиха претња која гуши Србију, полен који надмашује све границе
Амброзија, коров који је постао симбол алергијских мука, и даље је највећи изазов када је реч о здрављу грађана у летњим и јесењим месецима. Од 25 алергених врста које се прате на територији Србије, управо ова биљка има најјачи алергени потенцијал – одговорна је за више од половине свих поленских алергија.
Последњи подаци Агенције за заштиту животне средине показују да је концентрација њеног полена тренутно осам пута већа од дозвољене граничне вредности. У Београду је, на пример, измерено чак 222 зрна полена по кубном метру ваздуха, што је ниво који алергичним особама доноси тешке дане.
- Нашим неделовањем као заједнице овај коров се инвазивно раширио и сада бележимо сваке године све веће дневне вредности – истиче Мирјана Митровић, руководилац групе за мониторинг алергеног полена при Агенцији.
Србија под облаком полена
Иако се концентрације разликују у зависности од временских прилика, амброзија је присутна готово свуда. Јаче кише и пљускови могу привремено да смање количину полена у ваздуху, што је недавно био случај на Златибору. Ипак, забрињава чињеница да се овај коров више не зауставља на 500 метара надморске висине – данас је присутан и до 900 метара.
Једино што пружа извесну заштиту јесте морски ваздух, чији салинитет чисти атмосферу и смањује присуство овог „природног загађивача“.
Ко је одговоран за сузбијање?
Проблем амброзије није могуће решити без заједничког деловања.
- Сваки власник њиве, дворишта или поседа дужан је да уклони овај коров. Локалне самоуправе морају да организују инспекцијски надзор и систематске акције. То није ствар избора, већ законска и цивилизацијска обавеза – поручује Митровићева.
Методе су различите – од агротехничког и хемијског третмана, до спаљивања, али увек уз стручни надзор. Једнократно уништавање није довољно; амброзија се враћа брзо, па је неопходно третмане поновити више пута током сезоне.
Коров без корена у историји
До средине 20. века амброзије у Србији није ни било. Први пут је забележена у Сремским Карловцима и Новом Саду, где је стигла Дунавом из Румуније, помешана са семеном житарица. Од тада, њено ширење није заустављено. У последње две године, како истичу стручњаци, бележи се њена највећа експанзија.
Да ли ће Србија икада дисати без амброзије?
Иако постоје места са нижим концентрацијама – планински врхови и бање – скоро да не постоји део земље који је потпуно поштеђен. Због тога је борба против амброзије заправо борба за здравље читаве нације. Ако се свако од нас не укључи, коров ће наставити да осваја простор, а грађани ће све дуже и све теже подносити сезону полена.
