Ален Сејдовић – дечак који трчи ка сновима

У времену када многи његови вршњаци дане проводе уз телефоне и компјутере, један дванаестогодишњи дечак из Новог Пазара свој животни пут гради на стази, корак по корак, трком по трком. Његово име је Ален Сејдовић, ученик шестог разреда Основне школе „Вук Караџић“ у Новом Пазару, а уједно и један од најталентованијих младих атлетичара у свом граду и шире. Ален је одличан ђак, вредан, посвећен и, како каже његов разредни старешина Елвис Диванфендић, дете које је инспирација и својим другарима и наставницима.

Љубав према атлетици, а посебно трчању, открио је веома рано. Као дечак, увек је волео да се такмичи, да мери снагу и брзину са вршњацима.

• На првим школским такмичењима освојио сам златне медаље и у тим тренуцима осећао сам се веома срећно и посебно. Моја дисциплина је трка на 800 метара – каже Ален са осмехом, присећајући се својих првих победа.

Тако „мали“, а већ европски рекордер

Највећу мотивацију да се бави атлетиком дао му је комшија Орлан Ћоровић, а затим и породица. Подршку су му пружили и наставници, као и другари из одељења који су увек навијали за њега. Тај осећај заједништва и вере у његов успех био је ветар у леђа младом атлетичару на почетку његовог пута.

Иако има тек 12 година, Ален је већ освојио невероватних 195 медаља, али једна међу њима заузима посебно место у његовом срцу. На европском такмичењу у чешком граду Брну, у конкуренцији много старијих и искуснијих такмичара, Ален је показао изузетну снагу и вољу, освојио златну медаљу и оборио европски рекорд такмичења.

• Та трка је била посебна, јер сам дао све од себе и показао да уз труд и упорност могу да постигнем велике ствари – поносно прича Ален.

Осећај који доживи када стане на постоље и прими медаљу, каже, тешко је описати. „У том тренутку ме преплављују различита осећања – среће, поноса, успеха и захвалности свима који су веровали у мене.“

Улагање и вера у себе увек се исплати

Аленов дан је пажљиво организован. Јутра и преподнева су резервисани за школу и учење, а поподне за тренинге. Ипак, и поред напорног темпа, увек нађе времена за игру и дружење са другарима.

• Понекад је тешко ускладити све, али подршка породице и добра организација помажу ми да постигнем и школске и спортске успехе – објашњава он.

Највећу подршку пружају му отац и тренер, који, како каже, „бескрајно верују у њега“ и увек су уз њега, како у тренуцима успеха, тако и када се појаве препреке.

Велики узор у свету атлетике му је Јакоб Ингебригтсен, норвешки атлетичар познат по својој посвећености и изузетним резултатима. Ален верује да је управо таква упорност оно што раздваја добре спортисте од врхунских.

• Најлепше што сам научио кроз атлетику јесте да верујем у себе и да не одустанем, без обзира на потешкоће, повреде и препреке – истиче Ален, додајући да спорт није само физичка активност, већ и велика школа живота.

Свесан да његови вршњаци често више времена проводе уз телефоне него напољу, Ален има једну искрену поруку за њих:

• „Друговима бих поручио да се више баве спортом и да се што више крећу, јер тако нису само здравији, већ и срећнији.“

О будућности не размишља као о нечему недостижном, већ као о циљу ка коме треба стрпљиво и вредно радити.

• За неколико година видим себе као успешног спортисту који и даље осваја велика такмичења – каже овај млади атлетичар, показујући зрелост и амбицију која далеко превазилази његове године.

Ален Сејдовић није само победник на стази – он је доказ да се уз рад, дисциплину и подршку могу постићи велики резултати. Његова прича је инспирација свим младим људима да крену путем спорта, здравља и успеха, али и подсећање да прави шампиони расту у школама, у окружењу које препознаје и негује таленат.

Љ.М

Пројекат „Победници расту у школама“ суфинансиран је из буџета Града Новог Пазара. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.