Филтрирани живот – нефилтрирани проблеми: Како друштвене мреже разарају самопоуздање деце?

Друштвене мреже већ дуго нису само место за забаву и комуникацију – оне су постале простор где деца и тинејџери граде своје представе о свету, вредностима, лепоти и успеху. Али шта се крије иза сјајних филтера и беспрекорних фотографија? Како све то утиче на ментално здравље младих? О тим питањима разговарали смо са дечјим психологом Кристином Медановић, која истиче да је време да озбиљно размислимо о томе шта „екранска стварност“ ради нашим најмлађима.

Филтриране слике – нереални стандарди лепоте

• Филтриране фотографије и идеализовани прикази живота на друштвеним мрежама имају значајан и често негативан утицај на самопоуздање и телесну слику деце и адолесцената – објашњава дечији психолог Кристина Медановић.

Деца се несвесно упоређују са инфлуенсерима и вршњацима који изгледају успешније, лепше или популарније, па врло брзо постају незадовољна собом. Девојчице су посебно осетљиве на овакве садржаје – што више гледају „савршена тела“, то је већи ризик од анксиозности, депресије, али и поремећаја у исхрани попут анорексије и булимије.

• Такозвана Snapchat дисморија све је чешћа. Млади желе да изгледају као сопствени филтрирани селфији, што их често доводи до естетских захвата и хроничног незадовољства изгледом – упозорава Медановић.

Психолошке последице прекомерног боравка на мрежама

Последице нису само тренутне. Истраживања показују директну повезаност између времена проведеног на мрежама и симптома депресије код тинејџера, нарочито девојчица.

• Многи осећају анксиозност због броја лајкова, негативних коментара или страха да ће нешто пропустити (FOMO – fear of missing out). Нарушена слика о себи води ка поремећајима у исхрани и зависности од дигиталног одобравања – истиче наша саговорница.

Још један велики проблем јесте cyberbullying. Увреде и омаловажавања на мрежама могу трајно нарушити самопоуздање деце, па чак и довести до трагичних исхода.

Како препознати опасне сигнале?

Родитељи и наставници често касно примете прве знаке упозорења.

• Изненадне промене расположења, туга, нагле епизоде љутње после коришћења телефона, као и опсесивно проверавање мрежа – све су то аларми – објашњава Медановић.

Деца која губе интересовање за активности које су им раније биле важне, која се повлаче из друштва и живе „виртуелни идентитет“, већ су у ризику. Поремећај сна, проблеми са концентрацијом и памћењем, као и губитак блиских пријатељстава такође су знаци да је потребна помоћ.

Моћ инфлуенсера – ко управља вредностима младих?

Утицај инфлуенсера на младе је огроман.

• Студија из 2022. показала је да је чак 69% тинејџера купило производ јер га је користио неки инфлуенсер – наглашава наша саговорница.

Осим што обликују потрошачке навике, инфлуенсери често промовишу материјализам, брзу славу и површне вредности. Млади почињу да опонашају њихов говор, гестове, па чак и ризична понашања ради популарности – што понекад заврши и физичким повредама током такозваних „изазова“.

Улога родитеља и наставника – критичко размишљање као лек

Решење постоји, али захтева активан приступ.

• Родитељи морају имати отворен однос са децом, разговарати о садржајима које гледају и заједно анализирати шта је реално, а шта намештено – истиче психолог.

Питања попут: „Зашто је ова слика добила толико лајкова?“, „Да ли је ово реклама или стварност?“ помажу деци да развијају критички однос. Најважније је, додаје она, да родитељи сопственим примером покажу аутентичност и здрав однос према друштвеним мрежама.

Улога наставника такође је кључна. У школама је потребно више радити на емоционалној писмености, самопоуздању и вредностима које нису засноване на изгледу. Увођење медијске писмености као дела наставе помогло би деци да препознају манипулације, лажне вести и рекламне трикове.

Постоје ли програми подршке у школама?

Иако у неким школама постоје радионице и програме који се баве дигиталном писменошћу, они су нерегуларни и зависе од ентузијазма појединих наставника и подршке Министарства просвете.

• У оквиру грађанског васпитања и информатике говори се о безбедној употреби интернета, а педагози организују радионице на тему самопоуздања, превенције дигиталног насиља и стреса. Међутим, то није довољно. Потребан је системски приступ, јер млади живе у дигиталном свету и њихово ментално здравље директно зависи од тога како ће се носити са изазовима које тај свет носи – поручује Медановић.

Љ.Марковић

Пројекат „Клик за сигурну будућност“ суфинансиран је из буџета Града Краљева. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.